Međunarodni monetarni fond (MMF) danas je objavio letnje ažuriranje izgleda globalne ekonomije, u kojem je povećao prognozu svetskog privrednog rasta na tri odsto za 2025. godinu. Ovo predstavlja porast od 0,2 procentna poena u odnosu na aprilsku procenu. Očekivanja za 2026. godinu takođe su optimistična, s prognozom rasta od 3,1 odsto, što je za 0,1 odsto više od prethodnih predikcija.
Glavni razlozi za reviziju ovih prognoza su zabeleženi ekonomski učinak pre uvođenja carina, kao i niže američke carine u poređenju sa ranijim najavama. Fiskalna ekspanzija provedena u određenim zemljama, kao i slabljenje dolara, doprineli su relaksaciji finansijskih uslova, što je sve pozitivno uticalo na globalnu ekonomiju.
Međutim, MMF upozorava da je trenutna ekonomska otpornost površinska i da može biti kratkog daha. Naime, trgovinsko primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Kine ističe 12. avgusta, a američka administracija već najavljuje nove i agresivnije mere koje bi mogle da stupaju na snagu od 1. avgusta. U ovom kontekstu, MMF naglašava potrebu za oprezom.
U Sjedinjenim Američkim Državama, MMF je blago povisio prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 1,9 odsto za 2025. godinu. Posebno se ističe da će efekti Trampove poreske reforme postati očigledniji tek u 2026. godini, kada se očekuje blago ubrzanje na 2 odsto. Osim toga, postoje i pravni sporovi u vezi sa primenom Zakona o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA), što dodatno komplikuje situaciju u SAD-u.
Kada je u pitanju Evrozona, prognoze su takođe revidirane naviše. Očekuje se rast od 1 odsto u 2025. godini, što je povećanje u odnosu na aprilsku procenu od 0,8 odsto, a za 2026. godinu predviđa se rast od 1,2 odsto. Ipak, MMF upozorava da bi efekti novog trgovinskog sporazuma između EU i SAD-a, koji podrazumeva carinu od 15 odsto na gotovo sve uvozne proizvode, uključujući automobile, mogli da umanje BDP evrozone za ukupno 0,4 odsto do 2027. godine.
Ove procene ukazuju na sve veću zabrinutost stručnjaka. Glavni ekonomista MMF-a, Pjer-Olivije Gurinša, poručuje da je evidentno da trenutna trgovinska klima negativno utiče na globalnu ekonomiju. Mnogi analitičari se slažu da neizvesnosti koje proizlaze iz međunarodne trgovine imaju potencijal da dovedu do destabilizacije ekonomskih odnosa i smanjenja rasta.
Kako se situacija razvija, ključno je pratiti dalje korake vodećih ekonomija u svetu. Mogućnost novih stope carina i trgovinskih politika može značajno uticati na globalne lance snabdevanja. Pored toga, i dalje postoje rizici povezani sa inflacijom, kamatnim stopama i globalnim finansijskim kretanjima.
Zahvaljujući trenutnim naznakama rasta, MMF izražava nadu da bi se ekonomski trendovi mogli stabilizovati, ali se takođe naglašava važnost strateškog pristupa i međunarodnog dijaloga. Sa blagim porastima i neizvesnostima na horizontu, jasno je da će globalni ekonomski pejzaž nastaviti da se menja i da će prilagođavanje biti ključno u narednim godinama.
U svetlu svih ovih informacija, ekonomisti i donosioci odluka će se suočiti s izazovima u održavanju rasta i stabilnosti u okviru kompleksnog i dinamičnog međunarodnog okruženja. Potrebno je sveobuhvatno razumevanje i proaktivan pristup kako bi se prevazišli potencijalni izazovi koji se nalaze pred globalnom ekonomijom.
