Neravnoteže u svetskoj trgovini su porasle, ali same po sebi nisu nužno problem; međutim, mogu predstavljati rizik ako pređu određenu granicu. To je suština „Izveštaja o spoljnim sektorima“ koji je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF). U izveštaju se ukazuje na rast globalnih disbalansa, koji su dodatno porasli zbog viškova i deficita u tri najveće ekonomije – Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i evrozoni.
Naime, američki trgovinski deficit je povećan za 228 milijardi dolara i sada iznosi 1,13 biliona dolara, što je jedan odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP). S druge strane, suficit Kine porastao je na 424 milijarde dolara, dok evrozona beleži suficit od 461 milijarde.
MMF se posebno osvrće na rizike povezane s trgovinskom politikom aktuelne američke administracije, naglašavajući da može doći do ozbiljnih makroekonomskih posledica usled daljeg pogoršanja trgovinskog rata. Ove posledice mogu uključivati usporavanje globalne tražnje, kao i porast inflacije zbog povećanja cena uvoza.
Pjer-Olivije Gurinša, glavni ekonomista MMF-a, u svom blogu naglašava da su uzroci ovih disbalansa pretežno unutrašnji. Prevelika javna potrošnja u zemljama s deficitom igra značajnu ulogu. Umesto da se oslanja na carine, Gurinša predlaže reforme koje bi podstakle potrošnju u Kini, dok zemljama evrozone preporučuje veća ulaganja u infrastrukturu. Sjedinjenim Američkim Državama savetuje fiskalnu disciplinu kako bi se smanjili njihovi deficiti.
Osim ovih ekonomskih aspekata, MMF upozorava i na moguće poremećaje u međunarodnom monetarnom sistemu izazvane sve izraženijim geopolitičkim tenzijama. Rast upotrebe kineskog juana u međunarodnoj trgovini, smanjenje potražnje za američkim obveznicama i razvoj alternativnih platnih sistema mogu dugoročno oslabiti dominaciju dolara kao svetske valute.
Izveštaj sugeriše da bi glavni rizik za svetsku ekonomiju mogao biti odgovor zemalja na rastuće neravnoteže kroz nove trgovinske barijere. To bi dodatno produbilo geoekonomsku fragmentaciju i otežalo međunarodnu trgovinu. MMF ističe potrebu za saradnjom i reformama koje bi mogle pomoći u prevazilaženju ovih izazova.
Bez adekvatnih mera, stanje na svetskoj ekonomiji može postati još nestabilnije, što bi moglo dovesti do novih kriza. Efekti ovih promena mogu se osećati širom sveta, posebno u zemljama koje su već osjetljive na globalne ekonomske disbalanse. Važno je da međunarodna zajednica prepozna ozbiljnost situacije i reaguje proaktivno.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da balansiranje globalne trgovine zahteva zajednički napor svih zemalja. S obzirom na trenutne pretnje i izazove, neophodne su dugoročne strategije koje će doprineti stabilnosti i održivosti svetske ekonomije.
U zaključku, očigledno je da je potrebno dodatno razmotriti kako bi se odgovorilo na trenutne izazove i predupredili eventualni problemi u međunarodnoj trgovini. Samo kroz saradnju, razumevanje i pravovremene reforme svet može osigurati stabilniju ekonomsku budućnost.
