Ove godine očekuje se usporavanje rasta globalne ekonomije, uz povećanje inflacije usled poremećaja u trgovini i rastućeg protekcionizma, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF). Izvršna direktorka MMF-a, Kristalina Georgieva, naglasila je potrebu za hitnim reformama i obnovom globalne saradnje pred naredni izveštaj o svetskoj ekonomskoj prognozi.
Prema Georgievoj, finansijska volatilnost je u naglom porastu, a neizvesnost trgovinske politike može imati štetne posledice po globalnu ekonomiju. Američka efektivna carinska stopa dosegla je nivoe koji su do sad bili nezamislivi, a povećanje carina koje je uvela administracija Donalda Trampa izazvalo je značajne tenzije sa trgovinskim partnerima, među kojima su Evropska unija i Kina.
Trampove drakonske carine, usmerene na zaštitu domaće proizvodnje i ponovna pregovaranja o trgovinskim sporazumima, doneli su oštre sukobe sa ključnim ekonomijama. S obzirom na to, Kina je reagovala povećanjem carina na američki uvoz, dok su evropski lideri takođe izrazili zabrinutost zbog negativnih posledica Trampove trgovinske politike.
Francuski premijer Fransoa Bajru osudio je Trampov pristup trgovini kao početak „globalnog trgovinskog rata“ bez prethodnog upozorenja, ukazujući na prekid decenijske saradnje. Slične stavove izražavali su i drugi lideri EU, ističući da carine štete globalnoj trgovini i ugrožavaju ekonomsku stabilnost. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nazvala je Trampove mere „velikim udarcem“ za ekonomiju, dok su drugi lidere kao što su španski i poljski premijer jasno kritikovali te mere.
Georgieva je naglasila da globalna ekonomija suočava s teškim izazovima, a ekonomski lideri širom sveta se sve više slažu da trgovinske napetosti i rastući protekcionizam mogu naneti ozbiljnu štetu globalnom ekonomskom sistemu. U povodu svega ovoga, Evropska centralna banka je snizila kamatne stope kako bi se odgovorilo na „pogoršanje izgleda za rast“, što dodatno ilustruje ozbiljnost situacije.
Georgieva, ne pominjući Trampa imenom, ukazala je na posledice njegove trgovinske politike, koja uključuje carine do 145% za određene proizvode, što je izazvalo dalju eskalaciju tenzija. U međuvremenu, Tramp se drži svog stava, ističući tokom sastanka sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni da nema žurbe u postizanju trgovinskih sporazuma, smatrajući da carine donose značajan prihod za Sjedinjene Američke Države.
Ova situacija izaziva zabrinutost među ekonomskim analitičarima, koji se plaše da bi dalja eskalacija trgovinskih mera mogla dovesti do globalne ekonomske krize. U svetlu ovih dešavanja, mnogi ekonomisti apeliraju na državne lidere da se vrate dijalogu i dogovorima, naglašavajući važnost slobodne trgovine za globalni ekonomski rast i stabilnost.
Rastići protekcionizam i negativne posledice koje on može izazvati, uključujući smanjenje proizvodnje, gipkosti zaposlenosti i daljnje povećanje cena, predstavljaju ozbiljan signal za globalno tržište. Naša sposobnost da se zajednički suočimo sa ovim izazovima zavisi od brze reakcije i zajedničkih napora na međunarodnom nivou, kako bi se povratila stabilnost i poverenje unutar globalne ekonomije.
Zaključak je da u svetlu ekonomskih tenzija, ne može se zanemariti oproštaj od tradicionalnih trgovinskih odnosa. Ključni ekonomski lideri širom sveta moraju hitno razmotriti načine da obnove saradnju i smanje napetosti, jer je to jedini put ka održivom i stabilnom ekonomskom rastu. Neizvesnost i strahovi od daljnjeg pogoršanja trgovinskih odnosa ne mogu se ignorisati, ali jasno je da samo zajednički napori mogu osigurati povratak ka stabilnoj i rastućoj globalnoj ekonomiji.
