Mladi i muškarci se često suočavaju sa usamljenostima, a najnoviji izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) otkriva šokantne statistike koje ukazuju na ozbiljnost ovog problema u Evropi. Prema ovom izveštaju, osam odsto ispitanika ne ima bliske prijatelje, dok tri odsto nema bliske članove porodice, što naglašava izazove s kojima se suočavaju mnogi pojedinci u društvu.
Jedan od ključnih nalaza izveštaja jeste da nezaposleni i osobe s niskim prihodima imaju dvostruko veću verovatnoću da se osećaju usamljeno u poređenju s ostatkom populacije. Ovaj podatak su preneli različiti mediji, uključujući i Juronjuz, koji ističe da ekonomska situacija može značajno uticati na međuljudske odnose i emocionalno blagostanje ljudi.
Osim toga, izveštaj ukazuje na trend opadanja svakodnevnih susreta s porodicom i prijateljima u 21 evropskoj zemlji članici OECD-a tokom perioda između 2006. i 2022. godine. Ovo može biti posledica sve jače digitalizacije društva i promene načina na koji se ljudi povezuju. Naime, kontakt na daljinu, posebno putem društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju, doživeo je povećanje nakon pandemije COVID-19, što je dodatno naglasilo promenu u načinu na koji ljudi održavaju međuljudske odnose.
Pandemija je takođe doprinela povećanju osećaja usamljenosti kod mnogih, jer su ograničenja kretanja i socijalna distanca značajno otežali lične kontakte. Iako su online veze postale uobičajene, mnogi se i dalje suočavaju s prazninom koja dolazi s fizičkom izolacijom.
Prema istraživanjima, usamljenost ne utiče samo na emocionalno stanje pojedinaca, već može imati i duboke posledice po fizičko zdravlje. Često se povezuje s povećanim rizikom od depresije, anksioznosti i drugih mentalnih poremećaja, kao i sa kardiovaskularnim bolestima i smanjenom životnom dobi. Zbog toga je važno da se problem usamljenosti ne smatra samo ličnim, već i društvenim pitanjem koje zahteva kolektivno delovanje.
U svetlu ovih nalaza, stručnjaci apeliraju na vlade i zajednice da prepoznaju usamljenost kao važan problem i razviju strategije za poboljšanje međuljudskih odnosa. Inicijative koje okupljaju ljude, kao što su programi socijalne integracije i podrške, mogu značajno doprineti smanjenju usamljenosti. Takođe, promovisanje aktivnosti koje podstiču lične susrete i povezivanje unutar lokalnih zajednica može pomoći u jačanju socijalnih veza.
Pored toga, edukacija o emocionalnom zdravlju i svesnosti o usamljenosti mogu se uvesti u osnovne i srednje škole kako bi se mladi ljudi osnažili da prepoznaju i govore o svojim osećanjima. Takođe, uključivanje mladih u volonterske aktivnosti može ojačati njihove socijalne veze i doprineti osećaju zajedništva.
U zaključku, usamljenost je značajan problem koji zahteva hitnu pažnju. Sa obzirom na sve veće ekonomske i socijalne razlike, važno je raditi na stvaranju zajednica koje su podržavajuće i inkluzivne. Samo zajedničkim naporima možemo pomoći da se smanji osećaj usamljenosti među najugroženijim grupama i stvorimo društvo u kojem svi imaju priliku za bliske veze i prijateljstva.
