Narativ koji je decenijama važio na Balkanu, da je nekretnina zlata vredna investicija, mogao bi da dobije konkurenciju. Ove promene, podstaknute zapadnjačkim trendovima i promenama u životnom stilu, postavljaju novo pitanje za mlade. Umesto da se odluče za kupovinu stanova, oni sve više biraju iznajmljivanje. Razlozi su različiti – od želje za mobilnošću, preko rastućih cena, do uticaja novih radnih obrazaca, kao što je rad na daljinu. Mnogi milenijalci i pripadnici generacije Z ne odbacuju ideju o vlasništvu, ali je odlažu u iščekivanju povoljnijeg trenutka za kupovinu.
Andrea Poljak, mlada studentkinja iz Beograda, objašnjava svoj izbor: „Iznajmljujem stan jer sam se preselila iz Novog Sada na studije. Stanovi su skupi, i planiram da se preselim u inostranstvo. Iznajmljivanje mi daje slobodu, pogotovo ako menjam posao.“ Čini se da njen stav deli veliki broj vršnjaka. Povećana i nestabilna mobilnost na tržištu rada dodatno doprinosi tome da mladi ne žele da se vezuju dugoročno za jedan stan.
Ova društveno-ekonomska promena može imati važan uticaj na banke i njihove usluge, posebno kada je reč o stambenim kreditima. Stručnjaci predviđaju da će se fokus banaka sve više usmeravati na usluge vezane za najam, kao što su depozitni računi i različite vrste garancija. Zbog visokih cena nekretnina, mladi često ostaju duže kod roditelja – u EU, prosečna starost izlaska iz roditeljskog doma iznosi 26,3 godine.
Evropska centralna banka je takođe naglasila izazove u vezi sa stambenim kreditima, kao što su visoke kamate i komplikovan proces dobijanja kredita. Iako se očekuje smanjenje kamatnih stopa, mnogi mladi izbegavaju kupovinu nekretnina zbog straha od prekomernog zaduživanja i nestabilnosti prihoda koji često dolaze sa honorarnim poslovima.
U Srbiji, situacija je posebna zbog nasleđa privatizacije iz devedesetih godina, kada je 89 odsto domaćinstava postalo vlasnicima svog stana. Ovo visoko vlasništvo čini iznajmljivanje manje uobičajenim, i pristup tržištu stanova zatvorenijim. Iako sve više mladih pokazuje interesovanje za kupovinu, to ne umanjuje popularnost iznajmljivanja.
Dušan Mihailović iz AikBank ukazuje na rastuću potražnju za stambenim kreditima među mladima, iako mnogi održavaju preduzetnički duh, ulažući u svoje biznise umesto u nekretnine. Poredeći cene nekretnina sa prosečnim platama, Beograd postaje sve skuplji, čak skuplji od Pariza, što dodatno odvraća mlade od ulaganja u nekretnine.
Na bankarskom tržištu dolazi do promene u logici ulaganja i štednje. Ulaganja u nekretnine postaju manje privlačna, a štednja – ponovo atraktivna, zbog porasta kamatnih stopa. Banke će i dalje biti tu za one koji žele kupiti stan, ali se prilagođavaju i rastućim potrebama za fleksibilnim rešenjima.
U međuvremenu, Narodna banka Srbije je donela određene mere kako bi olakšala pristup stambenim kreditima, uključujući ograničenje kamatnih stopa. Očekuje se da će snižene kamate dodatno povećati potražnju za stambenim kreditima, posebno među mladima koji žele svoj prvi stan. Istraživanja pokazuju da je u poslednjih nekoliko godina, učešće mladih kupaca u stambenim kreditima povećano.
Iako se tržište nekretnina suočava sa izazovima, uz drastične promene u socio-ekonomskoj situaciji, Beograd ostaje aktivno tržište. Potražnja za stanovima održava se na visokom nivou, što može poslužiti kao osnov za buduće ekonomske analize i politike. Statistika ukazuje da su mladi, naročito oni koji traže svoj prvi stan, i dalje primarna snaga na tržištu.
Na kraju, javlja se pitanje – kako će se tržište stanova dalje razvijati? Da li će se mladi odlučiti za iznajmljivanje ili kupovinu? Taktike banaka i državne politike, poput subvencija za kupovinu prvog stana, mogu imati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti stambenog sektora na Balkanu.
