Prema nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Geoscience, mikroskopske alge vrste Phaeocystis odigrale su ključnu ulogu u globalnoj klimi pre 14.000 godina, tokom Antarktičkog ledenog preokreta. U tom periodu, ove alge su doprinele neočekivanom zahlađenju Zemlje, ali danas se suočavaju sa drastičnim smanjenjem, što bi moglo ubrzati globalno zagrevanje.
Klimatski preokret na južnoj hemisferi dogodio se kada je Zemlja izlazila iz poslednjeg Ledenog doba. Dugi periodi zime, praćeni velikim ledenim pokrivačem i brzim otapanjem u proleće, stvorili su savršene uslove za razvoj algi Phaeocystis. Ove alge su se masovno razmnožavale u okeanima oko Antarktika, što je rezultiralo velikim apsorbovanjem ugljen-dioksida iz atmosfere i njegovo „zaključavanje“ na morskom dnu.
Unatoč njihovoj važnosti, fosili ovih algi nisu pronađeni, a njihov uticaj je ostao skriven do nedavne analize drevne DNK. Istraživači iz Instituta Alfred Wegener koristili su analizu sedimenta sa dubine od 600 metara u Bransfilsdskom moreuzu, otkrivajući genetske tragove Phaeocystis. Ova otkrića potvrđuju da su alge značajno doprinele globalnoj klimi. Takođe, prisutni visoki nivoi barijuma sugerišu da su velike količine organske materije potonule u okean tokom cvetanja ovih algi.
Osim što su one „filteri ugljenika“, Phaeocystis su takođe izvor hrane za zooplankton, koji potom podržava ribe, morske ptice, foke i kitove. Pored toga, ove alge oslobađaju dimetil sulfid, supstancu koja doprinosi formiranju oblaka. Povećanje broja oblaka smanjuje sunčevu energiju koja dopire do Zemlje, pružajući prirodni „štit“ za hlađenje planeta.
Uprkos ovim korisnim osobinama, naučnici beleže zabrinjavajuće smanjenje leda na Antarktiku. Manjak leda zimi dovodi do smanjenja ishrane u proleće, što negativno utiče na cvetanje algi. Jozefine Friderike Vajs, vođa istraživanja, ističe da je cvetanje ovih algi značajno smanjilo globalni CO₂ u vreme kada je morski ledeni pokrivač bio širok. Gubitak ovih algi ukazuje na ranjivost našeg klimatskog sistema.
Ova studija predstavlja značajan pomak u klimatskim istraživanjima. Dreavna DNK sada pruža nove uvide u to kako su mikroorganizmi oblikovali klimu. Ova saznanja pomažu u razumevanju reagovanja ekosistema na klimatske promene i neophodna su s obzirom na to da Zemlja ponovo ulazi u period rapidnog zagrevanja. Razumevanje prošlosti može pomoći u predviđanju budućih klimatskih promena i pružiti važne informacije za strategije očuvanja i zaštite ekosistema.
Klimatska pitanja postaju sve urgentnija, a efekti ljudskih aktivnosti na globalno zagrevanje se osećaju više nego ikada. Tokom poslednjih decenija, ljudske aktivnosti i emisije gasova s efektom staklene bašte dodatno su pogoršale situaciju. Kako se situacija razvija, važno je osloniti se na znanje koje donosi nauka i upozoriti na značaj očuvanja prirodnih resursa i ekosistema.
Obrazovanje i podizanje svesti o ovim pitanjima su neophodni kako bi se osiguralo da se naučne spoznaje primene u politici i svakodnevnom životu. Samo zajedničkim delovanjem i globalnim angažovanjem možemo da se suočimo s izazovima koje donosi klimatska kriza. U tom kontekstu, razumevanje procesa koji su se događali u prošlosti može poslužiti kao vodič za donošenje odluka u budućnosti. Održivost i očuvanje prirode postaju imperativ za opstanak svih vrsta na planeti.
