Na današnji dan, pre 20 godina, Miroslavljevo jevanđelje je postalo deo UNESCO-ove Liste pamćenja sveta, koja obuhvata najvrednije dokumentarne materijale čovečanstva. Ovaj značajan dokument predstavlja najstariji ćirilični spomenik srpske pismenosti i potiče iz 12. veka. Kreirano je kao jevanđelistar, bogoslužbena knjiga, u osamdesetim godinama 12. veka, po narudžbini humskog kneza Miroslava, brata cara Stefana Nemanje. Pisac ovog značajnog dela bio je dijak Gligorije, čiji se potpis može naći na završnom listu.
Miroslavljevo jevanđelje se odlikuje jedinstvenim spojem romaničkog stila i vizantijske tradicije. Sadrži 296 minijatura koje su pažljivo crtane perom, obojene i ukrašene zlatom. Inicijali su bogato dekorisani, sa raznolikim kombinacijama geometrijskih i floralnih oblika, uključujući zoomorfne elemente koji prikazuju stvarne i fantastične životinje. Kožni povez jevanđelja, ukrašen monogramima i floralnim ornamentima, najverovatnije potiče iz 14. veka, iz nekog od svetogorskih manastira, što dodatno naglašava njegovu vrednost.
Prvi poznati zapis o čuvanju ovog dragocenog dela u manastiru Hilandaru datira iz sredine 1845-1846. godine. Kralj Aleksandar Obrenović dobio je Miroslavljevo jevanđelje na poklon tokom svoje posete manastiru u martu 1896. godine. Rukopis je kasnije donet u Beograd i 1945. godine predat Narodnom muzeju, gde se i danas čuva s posebnom pažnjom. Jevanđelje se čuva u specijalizovanoj klimatizovanoj vitrini, gde je zaštićeno od svetlosti i spoljašnjih uticaja.
Prema rečima Veljka Topalovića, jednog od priređivača faksimila Miroslavljevog jevanđelja, rukopis se ne izdaje proučavaocima, a snimanje nije dozvoljeno. Kada se jevanđelje izlaže, privlači posetioce iz različitih krajeva sveta, koji dolaze da vide ovu vrednu knjigu. Ipak, jedan deo Miroslavljevog jevanđelja nedostaje—list pod brojem 166, koji je, prema jednoj verziji, odneo ruski vladika Porfirije Uspenski, očaran lepotom knjige. Ovaj list se danas čuva u Nacionalnoj biblioteci u Petrogradu, a prema drugim izvorima, on je bio poklon.
Tokom posete Srbije ruskog predsednika Vladimira Putina, dogovoreno je da se „petrogradski list“ vrati u Srbiju u zamenu za sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha. Iako je sporazum potpisan u oktobru 2019. godine, pandemija je usporila kulturu razmenu, ali se očekuje da će se ovaj dogovor realizovati u budućnosti. Predsednik za kulturnu saradnju Ruske Federacije je prilikom posete Beogradu izrazio optimizam da će doći do vraćanja lista u Srbiju.
Miroslavljevo jevanđelje predstavlja ne samo važan kulturni spomenik, već i simbol bogate srpske istorije i tradicije. Njegova umetnička vrednost i istorijska važnost čine ga jedinstvenim delom srpske kulturne baštine. Njegovo uključivanje u UNESCO-ovu Listu pamćenja sveta doprinosi očuvanju i promociji ovog dragocenog dokumenta. Ova knjiga se smatra neprocenjivim delom srpske pismenosti i kulture, a njena produžena istorija nosi u sebi bogatstvo tradicija i umetničkih izraza.
Delo je inspirisalo mnoge koji su se bavili proučavanjem srpske književnosti i umetnosti, a doprinelo je i razvoju ćiriličnog pisma. Miroslavljevo jevanđelje je i danas predmet istraživanja i fascinacije, a njegov značaj se ne može prevideti u kontekstu evropske i svetske kulturne baštine. Čuvanje i zaštita ovog spomenika nije samo obaveza muzeja ili institucija, već i celokupnog društva, koje treba da ga neguje i prenosi budućim generacijama. Time se očuvava ne samo istorija, već i identitet naroda koji je stvorio ovo neprocenjivo delo.
