Mogorović je za Tanjug izjavio da se filmska industrija danas suočava sa izazovima očuvanja svog značaja u kulturi, napominjući da je kinematografija prešla kroz velike promene. On ističe da je bioskop direktni kontakt sa publikom, a filmski festivali su postali avangarda regularne bioskopske distribucije. Njegova želja je da film i dalje ostane važan deo društvenog i kulturnog života.
Kroz istoriju, bioskop se suočavao sa pitanjem opstanka, posebno nakon pojave televizije. Mogorović naglašava da festivali i regularna distribucija filmova imaju međusobnu povezanost. Neki filmovi se kreiraju s namerom da ih prime kritičari i na taj način postignu prepoznatljivost, a nastupi na festivalima često dovode do prodaje filmova distributerima.
Mogorović ističe da misija festivala leži u otkrivanju i predstavljanju filmova koji ne dolaze lako do bioskopa. Govoreći o FEST-u, koji je premešten iz februara u septembar, napominje da je to prilagodba trenutnim produkcijskim tokovima. Ova promena omogućava festivalu da prikaže aktuelne naslove koji su prethodno nagrađeni na međunarodnim festivalima kao što su Berlinale, Cannes i Venecija.
Pomenuta promena datuma je u skladu s idejom da FEST postane „festival festivala“, pružajući prostor za nova dela koja su već osvojila nagrade na svetskoj sceni. Uz razvoj interneta i streaming platformi, Mogorović ukazuje na porast interesovanja za filmove, ali i na pad broja posetilaca bioskopa. Festivalski prikazi nude jedinstveni doživljaj i osećaj ekskluzivnosti, što je ključno za privlačenje publike.
On predlaže slogan „Izvanredni FEST“ za ovogodišnji događaj, verujući da će festival ispuniti visoka očekivanja. Nadalje, napominje da je važno postaviti FEST na stabilne noge i obezbediti njegovu budućnost kao važnog kulturnog događaja u regionu i šire. Osim toga, naglašava da će biti potrebno pregovarati sa brojnim autorima kako bi se postigao osjećaj ravnoteže između domaćih i međunarodnih naslova.
Tokom analize trenutne situacije u srpskom filmu, Mogorović primeti da se nedostatak prepoznatljivosti domaćih autora na međunarodnim festivalima oseća i na Balkanu. Ističe da srpski film nedostaje na značajnim festivalima poput Berlina i Venecije, gde su tradicijski bili prisutni domaći autori.
Mogorović upozorava da teme koje srpski film obrađuje trenutno nisu dovoljno aktuelne za festivalu programere, koji često traze univerzalne i relevantne priče. Naglašava potrebu za hrabrošću i provokativnim pristupom među mladim autorima, kao i za pronalaženje tema koje bi mogle imati globalnu relevantnost.
Kroz celu diskusiju, Mogorović pokazuje strast prema očuvanju i unapređenju srpske kinematografije. Njegovo stupanje na čelo festivala predstavlja izazov i odgovornost, ali i mogućnost da se kroz saradnju, kreativnost i hrabrost srpski film vrati na mapu značajnih filmskih destinacija.
Da bi se ostvarili ovi ambiciozni ciljevi, potrebno je zajedničko ulaganje truda svih aktera u filmskoj industriji, kako bi srpski film mogao da nastavi da se razvija i dobija priznanje i na međunarodnoj sceni. Mogorovićeva posvećenost ovom cilju pruža nadu da će srpski film i festival imati svetlu budućnost, uprkos svim izazovima.
