Predsednik Vlade Srbije, Miloš Vučević, izrazio je svoje nezadovoljstvo zbog dvostrukih standarda koji se primenjuju prilikom saradnje Beograda sa Pekingom. On je istakao da se od Srbije traži da se pridržava određenih pravila, dok se ista pravila ne primenjuju na druge zemlje. Govoreći o poseti kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu, Vučević je naglasio da je Srbija ponosna na tu posetu i da će nastaviti da sarađuje sa Pekingom.
Premijer Srbije je takođe govorio o novoj metodologiji za pristupanje EU, ističući da bi bilo fer da se Srbiji omogući isti pristup kao i drugim zemljama na putu ka članstvu u EU. Vučević je naglasio važnost spoljne politike i bezbednosti za Srbiju, ističući da je to postalo ključno pitanje u procesu pristupanja EU.
Odgovarajući na kritike vezane za posetu kineskog predsednika, Vučević je istakao da Srbija ima pravo da brine o svojim nacionalnim interesima i da neće dozvoliti dvostruke standarde. On je takođe govorio o potrebi poštovanja teritorijalnog integriteta, ističući da je Srbija spremna da uskladi svoju spoljnu politiku i bezbednost sa EU, ali da neće dozvoliti da joj budu nametnuti dvostruki standardi.
Na panelu o Zapadnom Balkanu, Vučević je naglasio važnost međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta, ističući da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine. On je izrazio zabrinutost zbog sankcija protiv Rusije, ističući da bi takve sankcije mogle da pogode ekonomiju Srbije, koja zavisi od ruskog nacionalnog gasa i nafte.
Govoreći o budućnosti Evrope, Vučević je istakao važnost pristupa EU i saradnje sa Kinom i Rusijom. On je naglasio da je za Srbiju bitno da ima jednake uslove kao i druge zemlje na putu ka EU, te da je spremna da se uskladi sa evropskim standardima.
Na kraju, Vučević je podvukao da je potrebno da se Balkan zajedno razvija ka EU, ističući značaj nacionalnih interesa i saradnje sa susednim zemljama. Međunarodna konferencija o miru i održivom razvoju održana u Atini okupila je brojne predstavnike iz Evrope i regiona, koji su razgovarali o procesu integracije Zapadnog Balkana, geopolitičkim dešavanjima u istočnom Mediteranu, mirnom rešavanju sporova i suočavanju sa klimatskom krizom. Prespanski sporazum, potpisan pre šest godina, okončao je spor između Makedonije i Grčke oko imena, čime je Makedonija dobila novo ime – Severna Makedonija.
