Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nedavno je istakao da dobija preteća pisma zbog svojih kontakata sa Ruskom Federacijom. U intervjuu za ruski TASS, Dodik je izrazio osećaj bezbednosti u Republici Srpskoj, ali i zabrinutost zbog pretnji koje dolaze, posebno preko društvenih mreža od strane Bošnjaka, koje je opisao kao „bosanske muslimane“. On smatra da su ti napadi motivisani njegovom saradnjom sa Rusijom, dodajući da svaki njegov kontakt s Rusima izaziva neku vrstu panike među protivnicima.
Dodik je naglasio da Bošnjaci nisu samo protiv Srba, već i protiv Rusa, navodeći da su njihovi napadi i pretnje rezultat loših međunacionalnih odnosa. Njegova saradnja s Ruskom Federacijom i lično s predsednikom Vladimirom Putinom, prema njegovim rečima, izaziva dodatni pritisak sa zapadne strane. Dodik je ukazao na to da su Bošnjaci, koji podržavaju NATO, stalno u potrazi za prilikama da nanesu štetu Srpskoj, dok se Srbima, s druge strane, često ispostavljaju različiti problemi i izazovi.
U kontekstu svojih stavova, Dodik se obraća i pitanju pravoslavne vere, ukazujući na to da Zapad nastoji da stvori teškoće pravoslavnom svetu. U intervjuu za RIA Novosti, tokom Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, rekao je da se ovaj pritisak manifestuje kroz pokušaje uništavanja crkvenih institucija i smanjenja uticaja crkvenih lidera. On je naveo da je cilj tih akcija da se potkopa poverenje u crkvu i veru među pravoslavnim vernicima.
Dodik smatra da Zapad, koji se javno zalaže za slobodu veroispovesti, zapravo sprovodi strategije koje štete pravoslavlju. Njegova oštra kritika zapadnih država dolazi iz dubokog verovanja da one manipuliraju religijskim pitanjima kako bi oslabile uticaj pravoslavne crkve. Ukazao je da je jasno da Zapad želi da stvori što više teškoća za pravoslavni svet, čime se ne samo napadaju crkvene institucije, već i sami temelji vere.
Osim toga, Dodik je izrazio zabrinutost da se kroz ovakve prakse potkopava uloga sveštenika i crkvenih vođa, čime se slabi poverenje vernika. Smatra da je nedopustivo da zemlje koje se predstavljaju kao borci za ljudska prava zapravo vrše pritisak na religijske zajednice i ugrožavaju njihovo postojanje. Dodikova izjava o težnjama Zapada da suzbiju pravoslavlje doprinela je dodatnoj tenziji u političkom diskursu u Bosni i Hercegovini.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Dodikov pristup i njegovi komentari često izazivaju različite reakcije među građanima i političkim akterima. Njegovi kritički stavovi o bošnjačkoj zajednici i zapadnim zemljama naglašavaju postojeće tenzije i složenosti u vezi s nacionalnim identitetima i političkim prilikama u regionu. Ova situacija reflektuje šire pitanje o tome kako nacionalni lideri koriste političke i verske narative za mobilizaciju svojih baza i jačanje vlastitih pozicija.
Uprkos pretnjama s kojima se suočava, Dodik se čini odlučnim da nastavi da razvija odnose s Rusijom, smatrajući da su ti kontakti ključni za budućnost Republike Srpske. Njegova izjava o osećaju sigurnosti u Republici Srpskoj sugeriše da on veruje u podršku koju ima unutar svoje zajednice, uprkos pritiscima sa strane. U tom svetlu, njegovi komentari i dalje oblikuju političku dinamiku ne samo u Republici Srpskoj, već i u celokupnoj Bosni i Hercegovini, postavljajući pitanja o budućim odnosima između različitih nacionalnih i etničkih grupacija.
