Ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom, Đorđe Milićević, najoštrije je osudio incident koji se dogodio tokom karnevala u Kaštelima, u Hrvatskoj, kada je spaljena lutka sa likom predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Ovaj događaj izazvao je brojne reakcije u Srbiji, a Milićević ga je okarakterisao kao „gnusan čin mržnje“, naglašavajući da je to simbol duboke netrpeljivosti prema Srbiji i njenim dostignućima.
Milićević je u svom saopštenju istakao da je ovaj incident daleko od izolovanog slučaja, već predstavlja deo šireg trenda anti-srpske histerije koja se sistematski podstiče u određenim krugovima u Hrvatskoj. Njegove reči sugerišu da ovakvi postupci ne služe samo kao provokacija, već mogu dodatno pogoršati odnose između dve zemlje, koje imaju kompleksnu i turbulentnu istoriju.
S obzirom na to da su ovakvi događaji česti u regiji, Milićević poziva na jedinstvo i solidarnost među Srbima, ističući da Srbija nikada neće ćutati pred ovakvim napadima. Njegovo stajalište reflektuje široko prisutno osećanje među delom srpskog stanovništva koje se osjeća ugroženo u svom nacionalnom identitetu i kada se suočava sa simboličkim izrazima mržnje.
Do sada je reakcija iz Srbije bila veoma brza i energična, ali i očekivana, s obzirom na to da se ovakvi slučajevi često koriste kao povod za nacionalnu mobilizaciju. Spaljivanje lutke sa likom predsednika može se shvatiti kao provokacija, ali i kao odraz šireg nezadovoljstva prema trenutnoj vlasti u Srbiji, kao i njenoj spoljnoj i unutrašnjoj politici.
Na političkom i društvenom planu, ovakvi incidenti mogu imati dalekosežne posledice. Oni podsećaju na napetosti iz prošlosti, koje su još uvek sveže u sećanju mnogih građana u regionu. Mnogi analitičari upozoravaju da ovakvi simbolični akti mržnje mogu povećati tenzije između naroda i otežati dijalog između Beograda i Zagreba, koji ima mnogo važnijih, konstruktivnijih tema za razgovor.
Pored toga, ovakvi događaji mogu uticati i na percepciju Srbije u međunarodnom kontekstu. Zbog često polarizovanih stavova u medijima i javnosti, može doći do tendencije da se Srbija prikazuje kao agresor ili kao zemlja koja ne reaguje dovoljno snažno na pretnje prema svojoj nacionalnoj časti. U tom smislu, Milićevićeve reči mogu se razumeti i kao deo strategije pokušaja jačanja nacionalnog identiteta i afirmacije srpskih interesa.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su svakodnevne tenzije između Srbije i Hrvatske prisutne i u drugim aspektima društvenog života, poput sportskih takmičenja, kulturnih manifestacija ili političkih rasprava. Stoga, kako bi se izbegli slični incidenti u budućnosti, potrebni su kontinuirani napori s obe strane ka izgradnji povjerenja, međusobnog poštovanja i otvorenog dijaloga.
Za kraj, čin spaljivanja lutke tokom karnevala u Kaštelima sigurno neće biti zaboravljen i ostaviće svoj trag u srpskoj kolektivnoj svesti. Stoga, odgovornost leži ne samo na političarima, već i na običnim ljudima, da se bore protiv mržnje i netrpeljivosti, pokušavajući da promovišu mir i razumevanje u regiji koja je već pretrpela mnogo sukoba i nesporazuma.
