Prva farma u Srbiji i regionu za uzgoj i preradu kunića, koja će imati kapacitet od 15.000 kunića godišnje, planira da bude završena do kraja godine, i to u Stejanovcima, kod Rume. Ova farma će biti tri puta veća od trenutne, u kojoj Milan Pavlović, uzgajivač, tokom godine drži između 3.500 i 4.500 kunića, dok još toliko otkupljuje od kooperanata iz okoline Beograda. Njegovo meso je popularno među restoranima u gradovima i turističkim centrima Srbije. Pavlović ističe da se meso kunića vraća na domaće tržište, a to nije novina s obzirom na to da su velike farme kunića postojale i u vreme SFRJ.
Pavlović je, govoreći o svom poslovanju, napomenuo da pre osam godina nijedan restoran nije imao kunića na meniju. Među njegovim sadašnjim kupcima su neki od najpoznatijih restorana u Beogradu, Novom Sadu i na Kopaoniku. Iako se u prodaji može naći uvezeno meso kunića iz Mađarske, sve više ljudi se okreće zdravoj ishrani. Kuniće smatraju jednim od najzdravijih izvora mesa, jer sadrže 23,5% proteina i nemaju holesterola. Ova vrsta mesa je popularna u brojnim zemljama, kao što su Malta, Francuska, Italija i Španija.
Gradnja farme finansira se iz Pavlovićevog džepa, uprkos njegovim nastojanjima da se prijavi na državne konkurse za podsticaje. On napominje da je Ministarstvo poljoprivrede tek pre nekoliko godina počelo da prepoznaje kuniće kao deo stočarstva, što je dodatni izazov za njegove planove.
Na novoj farmi, osim prostora za tov i preradu, biće postavljena i mini-klanica. Trenutno se kunići šalju u Mali Iđoš na klanje, ali kada objekat bude završen, Pavlović planira da dobije HACCP standard, čime će moći da proširi svoju ponudu i na proizvode poput šunkarice, kobasica, kulena i dimljenog bataka.
Pavlović je odlučio da se fokusira na prodaju u restoranima s obzirom na to da se već 20 godina bavi prodajom vina. Kako poznaje domaće tržište, shvatio je da može iskoristiti svoju etabliranu poziciju prodavca vina da proširi poslovanje na meso kunića, koje smatra sličnim ćuretini. Idealna težina kunića za prodaju je između tri i 3,2 kilograma, a cena po kilogramu se kreće oko 1.200 dinara, što ga čini skupljim od ćuretine, ali jeftinijim od junetine i teletine.
Pavlović trenutno drži jedinu rasu hikoli u Srbiji, koja je idealna za uzgoj i koja je nastala 1988. godine. Njegovi kunići se hrane granulama koje sadrže ovsen, ječam i detelinu. Njihove ženke kote od sedam do osam puta godišnje, a idealan prosek je kada u tovu ostvari sedam mladunaca. U ovom trenutku, na farmi ima oko stotinu ženki u priplodu, što ukazuje na pripremu za povećanje proizvodnje.
Osim što stvara nova radna mesta lokalnom stanovništvu, ova farma bi mogla da doprinese i razvoju poljoprivrede u regionu kao celini, a samim tim i da pomogne lokalnoj ekonomiji. Pavlović se nada da će njegov trud i ulaganja na kraju rezultirati uspšesnim poslovanjem, koje će zadovoljiti sve veći interes potrošača za zdravom i kvalitetnom hranom.
S obzirom na sve više ljudi koji se okreću zdravoj ishrani i održivom uzgoju, ova farma može postati primer uspešne integracije tradicije i inovacije u poljoprivredi Srbije.
