Borko Stefanović, poznati opozicioni političar, postao je predmet žestokih kritika od strane ministarke privrede Andrijane Mesarović. Ona je u svom postu na Instagramu nazvala Stefanovića „jeftinim plaćenikom“ i istakla da njegovo delovanje zapravo služi stranim interesima, dok istovremeno kritikuje svoju domovinu. Mesarović je bila sarkastična, ukazujući na to da je Stefanović poznat po tome što „obija pragove“ u Briselu i Strazburu, gde navodno laže i potkopava Srbiju.
U svom obraćanju, ona je ukazala na to da je novac, koji je navodno uzeo od naroda, potrošen, a planovi za „obojenu revoluciju“ propali. Takođe je osudila pokušaje njegovih pristalica da kontratužu i izazovu nemire, naglašavajući da su „svi krvavi scenariji nasilnog preuzimanja vlasti“ propali. „Pamti Srbija Tadićevu veleizdaju Kosova i Metohije“, rekla je, ističući kako će građani izgubiti poverenje u opoziciju jer je Stefanović, prema njenom mišljenju, uništio sve što je dotakao.
Mesarović nije ostala samo na kritikama, već je naglasila koliko su rezultati njene vlade važni. Dok su opozicioni lideri, kako je to opisala, „gasili fabrike“, ona je ukazala na otvaranje novih. Njen posts na društvenim mrežama puni su optimizma, jer se oslanja na poverenje građana i rezultate u razvoju privrede. U njenoj poruci jasno se vidi stav da je ona sigurnija u svoje rezultate nego u kritike iz opozicije.
Još više odgovora upućenih Borku Stefanoviću nije izostalo ni u njenoj sledećoj objavi, gde je naglasila da je jedino što viđa – nervoza onih koji žele da vide Srbiju „na kolenima“. Ona je dodala da će takvi pokušaji „srušavanja“ vlasti biti uzaludni i da je Srbija na putu napredovanja. U ovom kontekstu, ukazala je na to kako je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, i dalje veoma popularan, te kako će oni koji pokušavaju da ga ospore samo dobiti više nervoze i frustracije.
Mesarović je jasno stavila do znanja da njihova vlada ne planira stati i da nije na umu ustupanje pred opozicijom. Ona je takođe naglasila, “Srbija neće stati“, što dodatno oslikava optimističan ton njenog izlaganja. U suštini, njen govor mogao bi se sumirati kao proklamacija nastavka održavanja trenutne vlasti i napretka zemlje, bez obzira na političke napade sa strane.
Njen stav o Stefanoviću i opoziciji može se videti kao deo šire političke strategije aktuelne vlade, koja pokušava da ojača svoj imidž i legitimitet pred građanima. S obzirom na situaciju u zemlji, ona se trudi da prikaže da je trenutna vlast okrenuta ka napredku i razvoju, dok se opozicija, po njenom mišljenju, bori protiv tih napora iz ličnih interesa ili pod uticajem stranih faktora.
Ovo svedočenje o političkoj klimi u Srbiji otkriva duboke podele unutar društva i političke scene. Sa jedne strane, vlast insistira na razvoju i napretku, dok s druge strane, opozicija poziva na promene i kritikuje trenutni režim. Interesantno je da se ova debata odvija u kontekstu šire evropske politike i uticaja, te može imati dugoročne posledice za unutrašnju stabilnost i razvoj zemlje.
Za kraj, Mesarovićina objava na društvenim mrežama ne samo da oslikava trenutnu političku situaciju, već i otvoreno izaziva one koji se protive trenutnoj administraciji, poručujući im da neće uspeti u svojim namerama. Bez obzira na to kako će se situacija dalje razvijati, jasno je da su političke tenzije u Srbiji i dalje veoma prisutne.
