Zemlje Evropske unije su uvele vanredne mere zbog širenja virusa slinavke i šapa, zarazne bolesti koja ponovo preti domaćim životinjama u regionu. Ova opasna virusna infekcija, koja se najčešće prenosi među papkarima kao što su svinje, ovce, koze i goveda, izaziva zabrinutost među nadležnima u Srbiji. U cilju sprečavanja ulaska ovog virusa u zemlju, vlasti su pojačale kontrole i preduzele dodatne zaštitne mere.
Direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Živko Matijević, ističe da se pojava slinavke i šapa ne sme potceniti. „Smatrali smo da je to bolest prošlosti, ali pojava slučajeva u Nemačkoj, Mađarskoj i posebno Slovačkoj nas je ozbiljno alarmirala. Reč je o zarazi koja se prenosi na sve moguće načine – vazduhom, hranom, kontaktom, pa čak i vetrom,“ rekao je Matijević za „Juronjuz Srbija“.
Važno je napomenuti da se virus može prenositi i putem ljudskog faktora. Naime, iako ljudi ne mogu oboleti od ovog virusa, oni mogu postati vektori prenosa. Na primer, u Slovačkoj je zabeležen slučaj prenošenja zaraze sa farme u Mađarskoj, gde je ljudski faktor igrao ključnu ulogu. Zbog toga je prevencija od suštinske važnosti. Matijević apeluje na sve proizvođače i vlasnike životinja da ograniče kontakte među životinjama, kao i kontakte sa spoljnim osobama. „Samoodgovornost je najjače oružje protiv širenja zaraze,“ naglasio je.
Krizni štab je formiran po uzoru na one koji su se bavili afričkom kugom svinja, sa ciljem pravovremene reakcije na moguće izbijanje ovog virusa. Matijević je istakao da se informacije kontinuirano prikupljaju kroz regionalne centre i šalju nacionalnom štabu. „Spremni smo i za najgori scenario, ali se nadamo da do njega neće doći,“ dodao je.
Virus slinavke i šapa može preživeti u raznim vrstama svežeg, delimično kuvanog, sušenog i dimljenog mesa, kao i u neadekvatno pasterizovanim mlečnim proizvodima. Simptomi infekcije kod ljudi uključuju blage i samoograničavajuće simptome kao što su peckavi plikovi na rukama, groznica, bol u grlu i plikovi na stopalima i u ustima. U slučaju pojave zaraze među životinjama, one bi bile eutanazirane, a potom zbrinute u kafilerijama ili zakopane, kao što je to već urađeno u Mađarskoj i Slovačkoj.
Trenutni vremenski uslovi, poput toplog vremena, visoke vlažnosti i promenljivih vetrova, doprinose širenju virusa. Ipak, Matijević navodi da je veterinarska struka u Srbiji visoko mobilisana i spremna da reaguje. „Imamo svest i odgovornost kako kod stručnjaka, tako i kod proizvođača. Svaki slučaj sumnje se pažljivo proverava i dosad su svi bili lažne uzbune, što nam daje nadu,“ rekao je.
Prilikom razgovora o bezbednosti hrane, Matijević je istakao da građani mogu biti sigurni u kvalitet proizvoda kupljenih u registrovanim objektima. „Veterinarska inspekcija redovno kontroliše životne namirnice, uključujući i med,“ dodao je. Ukoliko neko sumnja da je proizvod falsifikat, može se obratiti inspekciji, a uzorci se šalju u referentnu laboratoriju koja daje tačne rezultate.
Uvedene su dezobarijere i pojačane kontrole sa cilj da se prevenira širenje virusa. Građani ne treba da brinu za sigurnost hrane jer su mere kontrole efikasne, a stručnjaci su posvećeni sprečavanju potencijalne krize. Svaka informacija i svaka sumnja u vezi sa zdravljem životinja se prati i analizira, kako bi se očuvala sigurnost u zemlji.
