Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, govorio je o paketu ekonomskih mera koji je nedavno predstavila država na Euronews Srbija. On ističe da su ove mere dobre i neophodne, ali naglašava da bi stabilizacija političke situacije u zemlji bila ključna za povratak rasta stranih direktnih investicija.
Prema njegovim rečima, mere su planirane na period od šest, devet i 12 meseci, u zavisnosti od specifične situacije. Ipak, važno je da se uz ove privremene mere donesu i zakonske regulative koje bi trajno rešile probleme koji su analizirani i koji zahtevaju dugoročna rešenja za stabilizaciju tržišta i kontrolu inflacije. Đuričin objašnjava da je inflacija u julu dostigla 4,9 procenata, što je znatno iznad cilja koji se postavlja na 3 plus 1,5 procenata.
On naglašava da bi Narodna banka mogla bolje kontrolisati inflaciju samo ako se strukturne i fiskalne politike koriguju, jer monetarna politika ne može funkcionisati u vakuumu. „To je razumna mera,“ rekao je Đuričin, dodajući da paket ekonomskih mera može doneti i druge koristi, poput smanjenja socijalnih razlika i rasta standarda života najsiromašnijih i srednje classa.
Jedan od ključnih aspekata o kojima Đuričin govori jeste uticaj političke situacije na ekonomiju. Direktna veza između političke nestabilnosti i padom stranih direktnih investicija jasno pokazuje koliko je važno stabilizovati prilike u zemlji. U 2022. godini strana ulaganja su prešla pet milijardi evra, dok su u ovoj godini usporila zbog trenutnih političkih okolnosti. On napominje da stranih investicija doprinosi makroekonomskoj stabilnosti jer utiču na likvidnost, devizne rezerve i rast novčane mase.
Đuričin ističe da srpske devizne rezerve iznose skoro 30 milijardi evra, što pokriva oko šest meseci uvoza. To predstavlja stabilnost i sigurnost, ali naglašava da bi politička stabilizacija bila od velike pomoći za povratak rasta stranih investicija.
Govoreći o merama borbe protiv inflacije, Đuričin objašnjava kako smanjenje učešća osnovnih potrepština, poput hrane i pića, može uticati na snižavanje inflacije. Takođe, smanjenje kamata na dinarske kredite za građane i penzionere doprinosi smanjenju troškova finansiranja i povećanju potrošnje. „Diskrecioni dohodak raste, a raspodela tereta krize je pravednija,“ naglašava on.
Profesor se takođe osvrće na ulogu banaka u ekonomiji, ističući da su one imale značajne prinosne rezultate na ulaganja, ali da je smanjenje kamata usmereno na povećanje potražnje, a ne na destabilizaciju bankarskog sektora. Ove mere omogućavaju Narodnoj banci da bolje reaguje na inflaciju.
Uz to, Đuričin ukazuje na važnost projekcija inflacije. On smatra da će do kraja godine inflacija dostići gornju granicu cilja Narodne banke, oko 4,5 posto, što je ključno za očuvanje kreditnog rejtinga Srbije. Sve to daje nadu da će strane direktne investicije ponovo dostići nivoe pre političke krize.
„Primarna funkcija mera je da diskrecioni dohodak stanovništva poraste,“ naglašava Đuričin, dodajući da to treba da podstakne potražnju i rast bruto domaćeg proizvoda, posebno u vreme smanjene potrošnje kao posledice političkih problema.
Na kraju, Đuričin se osvrće na moguće reakcije trgovinskih lanaca nakon isteka mera, naglašavajući kako se rade zakonska rešenja o zaštiti konkurentnosti. Iako trgovci koriste različite mehanizme za izbegavanje tržišnih pravila, Đuričin veruje da smanjenje kamata nije orijentisano ka profitima banaka, već na održavanje tražnje i ekonomski rast.
Ove mere, prema Đuričinu, nisu naškodile ekonomiji nego rešavaju probleme inflacije i socijalnih nejednakosti, istovremeno održavajući kontinutet rasta.
