Finansijski konsultant Vladimir Vasić istakao je da mere koje Narodna banka Srbije priprema kako bi smanjila marže banaka imaju za cilj da pomognu najugroženijim slojevima stanovništva. Vasić je naglasio da je važno jačati konkurenciju među bankama kako bi se poboljšali uslovi kreditiranja.
Vasić je ukazao na karakteristike bankarskog tržišta u Srbiji, koje je po njemu „bankocentrično“. To znači da se velika većina novca, oko 90 do 92 odsto, nalazi u bankama. Prema njemu, ljudi često nemaju alternative osim da novac drže u bankama ili ga investiraju u nekretnine. Banke, s druge strane, koriste ovu situaciju da formiraju cene koje odgovaraju trenutnim uslovima potražnje i ponude, što rezultira visokom cenom novca.
On ističe da bi informacije o najavljenim merama Narodne banke mogle biti administrativne prirode, ali da je od suštinske važnosti raditi na dugoročnim rešenjima. Vasić smatra da bi trebalo poboljšati ponudu opcija za kredite, kako za fizička, tako i za pravna lica, dok bi istovremeno trebalo raditi na pojačanoj konkurenciji među bankama. Sa tim u vezi, naglašava da kada potražnja za kreditima raste, a ponuda ostaje ograničena, cene novca će prirodno rasti.
„To je mehanizam tržišta,“ dodaje Vasić. Kada se govori o čestoj pojavi uzimanja kredita, Vasić naglašava da novac koji se pozajmljuje mora raditi za osobu koja ga uzima. U suprotnom, pojedinac se može naći u spirali zaduživanja, gde stalno prelazi iz jednog duga u drugi.
Vasić upozorava na opasnost neplaniranog uzimanja kredita. On veruje da je važno postaviti jasne ciljeve prilikom uzimanja kredita. Ako je cilj samo „krpiti rupe“ u budžetu, to ne donosi dugoročnu korist. Umesto toga, preporučuje da se novac pozajmljuje za investiranje u lični razvoj, kao što su dodatni kursevi, što može stvarati dodatnu vrednost na tržištu rada.
Takođe, Vasić ističe da bi bilo bolje da se ljudima povećaju prihodi nego da se konstantno zadužuju kako bi vraćali kreditne rate. Ukazuje na to da je suština otplate kredita u sposobnosti zarađivanja. Njegov savet onima koji zarađuju manje je da ne opterećuju svoja primanja kreditima. Preporučuje da je optimalno da iznos rate kredita ne prelazi 30 procenata primanja. Na taj način ostaje dovoljno novca za pokrivanje svakodnevnih troškova.
U zaključku, Vasić naglašava značaj planiranja i promišljenog pristupa pri uzimanju kredita. Neophodno je razumeti razliku između zaduživanja za potrošnju i investiranja u budućnost. Razvijanje konkurencije među bankama, kao i edukacija građana o pravim finansijskim praksama, mogli bi da doprinesu stabilnijem i pravednijem bankarskom sistemu u Srbiji, koji bi na kraju doprineo boljem finansijskom stanju građana.
