Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, izdao je danas izjavu koja snažno oslikava poziciju Rusije prema Evropi, posebno Evropskoj uniji (EU). On je poručio da bi Rusija trebala da se usmeri ka maksimalnom distanciranju od EU, naglašavajući nove tenzije u odnosima između Rusije i Zapada.
U objavi na svom Telegram kanalu, Medvedev je ukazao da aktuelni lideri Nemačke i Francuske “proganjaju lovorike Trećeg rajha i Višijevskog režima,” što prema njegovim rečima ukazuje na zloslutne pretenzije nekih evropskih država. Ova izjava dolazi u trenutku kada je EU donela odluku o uvođenju 18. paketa sankcija protiv Rusije, koje Medvedev komentariše kao neefikasne i beznačajne na rusku vojnu mašineriju.
Prema njegovim rečima, predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nije svesna gde se zapravo nalazi “srce ruske vojne mašinerije” i kritikovao je njeno pozivanje na sankcije kao “odvratne” i “glupe.” Medvedev je koristio i uvredljive termine za predsednicu Komisije, aludirajući na njen nekadašnji poziv kao lekara, sugerišući da njena medicinska praksa nije bila uspešna.
Medvedev je istakao da je važno da Rusija sačuva sećanje na “gnusnu” rusofobiju evropskih političara i poručio kako je važno naučiti da gaji mržnju prema tim liderima. On je naglasio da mržnja može biti moćno oružje, koje omogućava narodima da se bore za ljubav prema vlastitoj zemlji i onima koji tu ljubav zaslužuju.
U kontekstu trenutnih geopolitičkih tenzija, on je izrazio uverenje da će ruska ekonomija preživeti sankcije, uprkos strahovima da bi one mogle izazvati značajne ekonomske posledice. Sa druge strane, upozorio je da će Rusija nastaviti sa vojnim operacijama, izjavivši da će udari na ključne lokacije u Ukrajini, uključujući Kijev, biti izvedeni sa “sve većom silom.”
Ove Medvedeve izjave dolaze u trenutku kada je Savet EU usvojio novi paket sankcija, koji se odnosi na 14 fizičkih i 41 pravno lice, što dodatno podiže tenzije između Moskve i Brisela. Tokom poslednjih meseci, odnosi Rusije i Evropske unije postali su izrazito narušeni zbog rata u Ukrajini i reakcije Zapada na rusku vojnu agresiju.
Medvedev je još jednom potvrdio stav Rusije da prilike ne idu u korist EU i da će dalji potezi koje EU preduzima samo pogoršati situaciju. Njegova retorika odražava rastuću negativnost i podele u odnosima između Moskve i zapadnih vlada, koje se najviše manifestuju kroz ekonomske i vojne sankcije.
Ova situacija dodatno komplikuje međunarodni kontekst, u kojem se EU sve više oslanja na sankcije kao alat za pritisak na Rusiju, dok Rusija nastavlja da se postavlja kao žrtva ovih pritisaka. Zbog rastuće tenzije i sukoba, čini se da su šanse za brzo normalizovanje odnosa između Rusije i zapadnih zemalja minimalne.
Na kraju, Medvedevov stav može u velikoj meri uticati na unutrašnju politiku Rusije, posebno u svetlu predstojećih izbora i potrebe za jedinstvom unutar zemlje. U ovom trenutku, čini se da je politikovanje zasnovano na nacionalizmu i otporu prema stranom uplivu ključna strategija za zadržavanje podrške vlasti u Moskvi.
