Lider Pokreta za promene Crne Gore, Nebojša Medojević, nedavno se obratio Agenciji za nacionalnu bezbednost sa zahtevom o proceni bezbednosti svoje i bezbednosti članova svoje porodice. Ovaj zahtev dolazi usled sumnje da su on i njegova porodica izloženi pretnjama, što Medojević povezuje sa svojim javnim istupima koji se odnose na, kako kaže, protivustavne i ilegalne aktivnosti koje dolaze iz „obaveštajno-bezbednosnog podzemlja“. Ovaj deo društva, prema njegovim rečima, ima uticaj na ključne institucije u državi, posebno u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije.
U svom obraćanju direktoru Agencije, Ivici Janoviću, Medojević je napomenuo da njegov angažman u medijima u poslednjim mesecima, posebno na televizijama kao što su TV Adria i TV A+, kao i na raznim portalima, ima za cilj osvetljavanje bezbednosnih rizika i pretnji koje proizilaze iz nelegitimnih kontakata bivših članova obaveštajnih službi. Ovaj mračni deo, koji nazivaju „ozloglašena 7“, predstavlja, prema njegovim rečima, direktnu pretnju državnim institucijama i sigurnosti građana.
Medojević je istakao da su njegovi javni nastupi usmereni, između ostalog, na identifikaciju i ukazivanje na toksične uticaje koji se osećaju na svakom koraku, a posebno u institucijama koje bi trebalo da budu stubovi demokracije i vladavine prava. On veruje da je neophodno što hitnije adresirati ovu situaciju kako se ne bi ugrozila ne samo njegova bezbednost, već i bezbednost svih građana Crne Gore.
Tema organizovanog kriminala i visoke korupcije odavno je u fokusu javnosti, a Medojević se trudi da produbi svest građana o ozbiljnosti tih problema. Njegovi medijski istupi često sadrže oštre kritike na račun trenutnog stanja u društvu i načina na koji državne institucije funkcionišu ili, u nekim slučajevima, ne funkcionišu. Njegova zabrinutost dolazi iz saznanja da su neki od tih uticaja duboko ukorenjeni i da imaju značajan kapacitet da manipulišu situacijom u favoru pojedinaca ili grupa koje su izvan zakona.
U društvu gde su organizovani kriminal i korupcija prisutni, često se postavlja pitanje kako zaštititi one koji se bore protiv tih pojava. Medojević se stoga suočava sa dodatnim izazovima, jer je ne samo političar nego i neko ko je odlučan u nameri da skrene pažnju na problematična mesta u sistemu. Iako je situacija teška, njegov zahvat može biti signal za ostale da se glasnije bore protiv nepravde.
Bezbednost njenih predstavnika i istaknutih članova društva, kao što je Medojević, treba da bude prioritet kako bi se osiguralo da glasovi opozicije i kritike ne budu ućutkani. Ako se oseća pretnju, to može dovesti do autocenzure i suzbijanja slobodnog govora, što bi dugoročno moglo da destabilizuje demokratski sistem.
U izveštajima raznih medija, jako je važno pratiti kako se situacija razvija i da li će Agencija za nacionalnu bezbednost reagovati na njegov zahtev. Uloga javnosti je bitna, jer podsticanje svesti o ovim pitanjima može izazvati promene i potaknuti odgovarajuće reakcije institucija.
U razgovoru o bezbednosti i pravima pojedinaca, a naročito političkih aktera, očigledno je da je ne samo pitanje lične bezbednosti u pitanju, već i sigurnost demokratije kao takve. Medojević kao vođa Pokreta za promene ukazuje na potrebu za dijalogom i aktivnim angažmanom kako bi se potencijalne pretnje identifikovale i eliminisale.
Celo ovo pitanje otvara diskusiju o tome kako građani mogu aktivno učestvovati u očuvanju svojih prava i kako je važno da institucije budu odgovorne i transparentne, posebno u trenucima kada su nacionalni interesi i ljudska bezbednost u pitanju.
