Potrošačke cene su u oktobru 2025. godine u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane za 2,8 odsto, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani rast cena, koji je postao izazov za potrošače u Srbiji. U septembru 2025. godine, međugodišnja inflacija zabeležila je iznos od 2,9 odsto, što je dodatno naglasilo pritiske na kupovnu moć građana.
Analiza promena cena u oktobru 2025. godine pokazuje da su se prosečne cene proizvoda i usluga lične potrošnje u odnosu na septembar 2025. povećale za 0,5 odsto. Ovakav rast cena, iako možda značajan, predstavlja nastavak trenda koji je prisutan u srpskom gospodarstvu, a koji se odražava i na svakodnevne troškove života građana.
U poređenju sa decembrom 2024. godine, potrošačke cene su u oktobru 2025. zabeležile prosečan rast od 2,4 odsto. Ovaj uvid dodatno osvetljava težak položaj potrošača koji se suočavaju sa stalnim poskupljenjima. Posebno se to odnosi na proizvode i usluge osnovnih potreba, čija cenu direktno utiče na životni standard građana.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga koje su klasifikovane prema nameni potrošnje, zabeležen je rast cena u nekoliko ključnih kategorija. Grupa Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva zabeležila je rast cena od 4,5 odsto. Ova grupacija obuhvata neke od najbitnijih troškova svakog domaćinstva, što ukazuje na sve veći ekonomski pritisak.
U segmentu Odeća i obuća, cene su porasle za 1,2 odsto, dok su restorani i hoteli beležili povećanje od 0,8 odsto. Ova povećanja sugerišu da se troškovi izlazaka i socijalizacije takođe povećavaju, što može negativno uticati na životni stil mnogih građana. U oblasti Rekreacije i kulture, cene su porasle za 0,5 odsto, dok su Alkoholna pića i duvan i Zdravlje zabeležili rast od po 0,4 odsto. Obrazovanje je zabeležilo minimalan rast od svega 0,1 odsto.
S druge strane, pad cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića, gde je došlo do smanjenja cena od -0,9 odsto. Ovo može biti delimično rezultat sezonskih promena i promene u tržišnim uslovima. Takođe, cene Opreme za stan i tekuće održavanje su pale za -0,3 odsto, dok su cene Transporta smanjene za -0,2 odsto.
Važno je napomenuti da su cene ostalih proizvoda i usluga zadržale stabilnost, bez značajnijih promena koje bi uticale na kupovnu moć potrošača. Ova stabilnost može ukazivati na određene aspekte tržišne ravnoteže, ali je i dalje neizvesno kako će se situacija razvijati u budućnosti.
U svetlu ovih podataka, ekonomski analitičari i donosioci odluka će se suočiti sa izazovima kako bi se obezbedila stabilnost cena i zaštita potrošačke moći. Visoke stope inflacije predstavljaju pritisak na makroekonomsku stabilnost, što zahteva pažljivo promišljene strategije ekonomske politike.
Zatvarajući ovu analizu, očigledno je da se potrošački troškovi i rast cena neprestano menjaju, i da potrošači moraju biti svesni ovih promena kako bi efikasnije upravljali svojim budžetima i planirali svoje troškove. U vremenu neizvesnosti, važno je pratiti kako se dalje razvijaju ekonomski trendovi, te koji će uticaj imati na svakodnevni život građana Srbije.
