Dr Marina Vidojević je stručnjak sa bogatim iskustvom u oblasti socijalne zaštite, a svoj rad posebno usmerava na potrebe najosetljivijih grupa, posebno dece i mladih sa teškoćama u razvoju. Kao direktorka Ustanove za decu i mlade “Sremčica”, ona već dugi niz godina promoviše empatiju, dostojanstvo i inkluziju kao osnovne principe napretka u društvu. Njena nedavna monografija, „Medijska vidljivost socijalnih usluga“, bavi se načinom na koji mediji prikazuju socijalno ugrožene grupe, što je rezultat njenog dugogodišnjeg rada u sistemu socijalne zaštite.
Kroz svoje iskustvo, Dr Vidojević je primetila da su glasovi osoba iz socijalno ugroženih kategorija često zanemareni u medijima. Njihove priče se retko predstavljaju na način koji podstiče razumevanje i podršku. Ona smatra da je neophodno osnažiti ovaj segment populacije kroz medijska izveštavanja koja su zasnovana na istinitoj humanosti, a ne na senzacionalizmu. Njena monografija ima za cilj da poveže novinare i sistem socijalne zaštite kako bi se stvorio bolji medijski prostor koji oslikava živote ovih ljudi.
U analizi načina na koji novinari prikazuju socijalno ugrožene grupe, Dr Vidojević naglašava da one postaju vidljive najčešće u dramatičnim situacijama. Tragični događaji često privlače pažnju, dok lične pobede i pozitivne priče retko dobijaju prostor. U tom kontekstu, ona ističe značaj pozitivnih narativa koji mogu imati edukativni i motivišući efekat na zajednicu.
Jedna od ključnih grešaka u izveštavanju o ovim temama jeste nedostatak senzibiliteta i razumevanja koje novinari treba da poseduju. Dr Vidojević veruje da novinari većinom imaju dobru nameru, ali često nailaze na prepreke kao što su vreme i resursi, što otežava kvalitetno izveštavanje o osetljivim pitanjima. Ona naglašava da njen pristup nije kritika, već poziv na saradnju kako bi zajedno stvorili sadržaje koji su inspirativni i koji grade poverenje.
Kako se novinari mogu postaviti u odnosu na etiku i dostojanstvo pri izveštavanju? Prema njenim rečima, važno je poštovati ljudsku priču i osigurati da se svaki pojedinac predstavi kao celovita ličnost, a ne samo kao poslovni slučaj. Profesionalnost novinara se ogleda u tome kako prenose stvarnost, a empatija je ključna u stvaranju sadržaja koji će osnažiti društvo.
Jedno od najvažnijih pitanja koje se nameće jeste koliko novinari svesno prenose stereotipe kroz svoje radove. Dr Vidojević smatra da se to često dešava nesvesno, a zbog složenosti tema i ograničenja novinarskog okruženja. U tom smilu, ona naglašava značaj edukacije i otvorenog dijaloga među medijskim radnicima, stručnjacima i javnošću kako bi se prevazišli postojeći stereotipi.
Takođe, ona ukazuje na to koliko medijskih izveštavanja može da utiče na oblikovanje javnog mnjenja. Dobri primeri često ostaju neprimećeni, a medijska podrška je ključna za podizanje svesti o pitanjima koja se tiču socijalno ugroženih grupa. Često, kada se novinari fokusiraju na pozitivne priče, one se mogu transformisati u inspiraciju za promenu stavova u društvu.
Jedan novinarski tekst zaista može napraviti razliku. Prepoznavanje pojedinaca iz socijalno ugroženih grupa u medijima kao ljudi sa svojim pričama može značajno uticati na njihovo samopouzdanje i osećaj pripadnosti. Dr Vidojević poziva novinare da se angažuju i istraže kako njihovo izveštavanje može doprineti jačanju zajednice.
U okviru svog istraživanja, ona se bavi i temom granice između profesionalnog izveštavanja i eksploatacije. Granica se, prema njenim rečima, povlači tamo gde prestaje poštovanje prema pojedincu i gde se priča koristi više za senzaciju nego kao sredstvo za promenu. Novinarstvo koje uključuje emociju u službi istine predstavlja odgovorno izveštavanje.
Za budućnost društvene inkluzije, Dr Vidojević vidi medije kao ključne igrače koji imaju moć da osvetle teme ostavljene na margini. Edukacija i odgovornost postaju sve važniji, a njen cilj je da monografija doprinese dubljem razumevanju izazova u oblasti socijalne zaštite.
Na kraju, njena monografija će biti korisna stručnjacima, donosiocima odluka i svima zaintrigiranima za temu socijalne zaštite, nudeći sveobuhvatan pristup i potencijalna rešenja za trenutne izazove.
