Od sredine marta, pčelari u Srbiji primetili su zabrinjavajući trend masovnog uginuća pčela, koje se ove godine drastično povećalo. U proseku, oko polovine pčela je uginulo, dok se u nekim regijama beleži čak 90 procenata gubitaka. Pitanja o uzrocima ovog fenomena, njegovom uticaju na ekosistem, kao i potrebnoj pomoći za pčelare, postaju sve aktuelnija.
Darko Batinić, master ekološkog inženjeringa i pčelar, objašnjava da se u proteklih nekoliko godina nagomilalo više loših faktora koji su sada postali očigledni. Kako kaže, klimatske promene značajno otežavaju pčelama prilagođavanje, a ni niže cene meda na tržištu nisu motivisale pčelare da bolje prate ili reše problem. Zbog toga dolazi do masovnog uginuća.
Osnovna uloga pčela u ekosistemu nije za potcenjivanje. Batinić ističe da barem trećina hrane koju konzumiramo zavisi od oprašivanja pčela. Bez njihovog delovanja, plodnost mnogih biljnih vrsta bi bila dovedena u pitanje.
Petar Dobrić iz udruženja pčelara Batajnica ističe da pčele donose polen u košnice, gde ga pretvaraju u pergu, što im je neophodno za preživljavanje tokom zime. On naglašava da je kvalitet polena koje pčele prikupljaju takođe problematičan, jer se često zagađuje zaštitnim sredstvima koja se koriste u poljoprivredi. Zagađeni polen ne samo da pčelama otežava preživljavanje, već ga ponekad ne koriste jer ga ne smatraju pogodnim.
Ekstremni vremenski uslovi dodatno otežavaju situaciju. U vreme kada voćne kulture počinju sa cvetanjem, pčele nisu u stanju da obave svoje zadatke zbog loših vremenskih uslova, što dovodi do povećane smrtnosti.
Batinić takođe naglašava da se pčele mogu hraniti šećerom kao zamenom za energiju, ali je teško nadomestiti proteine koje dobijaju od perge, što dodatno oslabljuje njihov imunitet. Tokom zime, pčele su bile podložnije napadima parazita, uključujući krpelje, koji prenose razne bolesti.
Kako bi se rešila situacija, stručnjaci predlažu veću pažnju prema pčelarstvu, kao i primenu novih znanja i tehnika kako bi se pčelama pomoglo da se prilagode klimatskim promenama. Dobrić naglašava da je u poslednjih 50 godina životni vek pčela smanjen za 50 procenata, upozoravajući na ozbiljnost situacije.
Batinić se slaže da je neophodno posebno se posvetiti preživelim košnicama i adekvatno ih pripremiti za nadolazeće sezone. On dodaje da je globalno gubitak pčelinjih zajednica realan problem, koji se u nekim zemljama javlja i tokom same pčelarske sezone, što komplikuje pronalaženje uzroka.
Zanimljivo je kako su pčele organizovane. Batinić opisuje matice kao vođe kolonija koje, ukoliko nisu sposobne da obavljaju svoju funkciju, mogu biti zamenjene. Ove pčele se čak i „glasaju“ prilikom izbora nove lokacije za košnice, koristeći složenu komunikaciju kroz ples.
Pčelari često dele svoja iskustva i znanja, organizujući predavanja i razmenjujući savete kako bi olakšali rad jedni drugima u suočavanju s izazovima. Ova zajednica pokazuje snažan duh i posvećenost očuvanju pčela, vitalnog dela naše prirode.
