Ceo svet je pre četiri i po godine ostao u šoku kada je vest o masakru u pravoslavnom manastiru Marjam Dengelat u severnoj Etiopiji postala javna. Pomahnitali vojnici su bez milosti ubijali decu, žene, starce, i nedužne civile koji su verovali da su u manastiru bezbedni. Do danas, niko nije odgovarao za ovaj strašni zločin, uprkos zahtevima međunarodnih organizacija, uključujući i Ujedinjene nacije.
Abraham, jedan od preživelih i svedok događaja, sahranio je mnoge od žrtava. Tela koja je spuštao u grobove nosila su bele crkvene odore, ispunjene krvlju, a njegovo srce je bilo slomljeno kada je video kako su neka od njih imala vezane ruke pre nego što su ubijena. Mnogi su bili njegovi komšije koje su pobegle iz njihovih domova da se sklone u manastir, verujući da su ovde sigurni.
Na kobni 30. novembar 2020. godine, dok su hodočasnici dolazili da proslave pravoslavni festival Tsion Mariam, ubica vojnici su upali u manastir. U početku su izgledali kao dobrodošli gosti, ali je ubrzo došlo do pucnjave. Ljudi su pokušavali da pobegnu, ali vojnici nisu imali milosti. Oči svedoka su beležile paniku i strah dok su vojni metci prekidali zagušljivu molitvu.
Svedoci su rekli da su vojnici, nakon masakra, napadali i civile u njihovim kućama. Ubijali su bez razmišljanja naredna tri dana. Neki od preživelih su se skrivali ispod leša svojih voljenih, dok su drugi čekali da prođe opasnost. Abraham je sahranio do 50 ljudi tog dana, a broj žrtava se procenjuje da je preko 100.
Kada su im konačno dozvolili da sahrane mrtve, dočekalo ih je pravilo da ne smeju pokazivati tugu, inače će biti ubijeni. To je Abrahamu otežalo da se oprosti od svojih komšija i prijatelja. Mnogi su bili unakaženi, a on je skrivao svoje suze dok je prikupljao njihove stvari kako bi porodici olakšao prepoznavanje.
Nešto pre masakra, vojnici su se ponašali kao obični gosti. Prikazivali su se kao dragi ljudi dok su uživali u obroku sa domaćinima. Kako je sve počelo, Abraham i drugi svedoci su bili zapanjeni. Odjednom su počeli da pucaju na one koji su pokušavali da napuste manastir, stvarajući konfuziju i strah.
Marta, jedna od preživelih, opisala je kako su vojnici došli do njenog dvorišta. Njeno srce je bilo slomljeno kada je njen suprug bio pogodjen. Dok je on umirao, ona je pokušala da ga zadrži, ali nije mogla da spasi njegov život. Njeni svedoci su tvrdili da su vojnici terali majke da vezuju sinove pre nego što su ih ubijali.
Oni koji su preživeli masakr i dalje žive sa bolom u srcu. Telo su sahranjene u plitkim grobovima, a vojska je ostala na tom području još nedeljama, uništavajući imanja i ubijajući stoku. Mnogi se bore sa traumama koje su doživeli, i situacija u regionu ostaje nestabilna.
Sukobi u Etiopiji, posebno u regionu Tigraj, počeli su u novembru 2020. godine kao rezultat tenzija između savezne vlade i lokalne vlasti. U sukobima je stradalo na desetine hiljada ljudi, a milioni su morali da napuste svoje domove. Iako međunarodna zajednica apeluje na mir, region ostaje pogođen nasiljem.
Nakon svih strahota koje su prošli, ljudi kao što su Abraham i njegova zajednica očekuju pravdu koja im je oduzeta. Suočavaju se sa svakodnevnim izazovima, ali se nadaju da će svet čuti njihove priče i pomoći da prepreče ovu haotičnu krizu. Радят на изградњи мира, и потрага за правдом за своје покољене.
