Novinarka Marija Trišić Knežević (42) iz Vršca dobitnica je prestižne nagrade koju Fond „Branislav Mane Šakić“ dodeljuje za očuvanje srpskog jezika i kulture u elektronskim medijima. Ova nagrada dolazi tačno godinu dana nakon što je Regionalna televizija „Banat“, gde je Marija radila više od decenije, ugašena. Interesantno je da je Marija postala laureat u trenutku kada nema radnog angažmana.
Marija je u svet novinarstva ušla slučajno, kroz program „Moja prva plata“ Nacionalne službe za zapošljavanje. Studirala je na Filološkom fakultetu i izrazila želju da radi emisiju o jezicima i pravilnom govoru. Iako je taj san ostao neostvaren, 15 godina kasnije, njen rad doveo je do priznanja koje je tražila.
„Velika mi je čast što se moje ime našlo pored imena Dušanke Kalanj, Miće Orlovića, Ljiljane Marković i Aleksandra Gajšeka. S druge strane, steže mi se grlo jer je, nakon svega što sam radila za svoj grad, bilo potrebno da neko ‘sa strane’ to prepozna i nagradi,“ izjavila je Marija, koja je devet meseci nakon gašenja RTV-a bila na birou, a sada se posvetila porodici i dvema malim ćerkama.
Gašenjem RTV „Banat“, koja je postojala 26 godina i bila jedna od najboljih lokalnih televizija, medijska scena Vršca je značajno osiromašena. Nekada je u ovom gradu bilo pet televizijskih stanica, dok sada postoji samo jedna.
Žiri je za Marijine spikerske sposobnosti saznao putem „Jutjuba“, gde su redovno objavljivani snimci informativne emisije koju je Marija do poslednjeg dana uređivala i vodila. Pored toga, zalagala se za veću vidljivost osoba sa invaliditetom i dala poseban pečat domaćoj rok-sceni kroz emisiju koju je vodila zajedno sa koleginicom Dušicom Čolić.
Osim Marije, počasno priznanje za strance dobila je i Jermenka Anuš Balajan, književni stvaralac i prevodilac. Dodela nagrada tradicionalno se organizuje u Narodnoj biblioteci u Smederevu 5. juna, na dan rođenja Maneta Šakića, ali ove godine nije održana.
Marija se, nakon zatvaranja televizije, suočila s izazovima nezaposlenosti, ali nije gubila nadu. Njena posvećenost srpskom jeziku i kulturi, kao i strast prema novinarstvu, ostali su prisutni tokom njenog života, čak i u trenucima kada je bila van radnog angažmana. Radila je na održavanju vrednosti jezika i kulture među svojom publikom, često se oslanjajući na digitalne platforme da bi dosegla širu publiku.
Ovo priznanje dodatno je osnažilo njen entuzijazam i prosvetilo njen put u novinarstvu, podsećajući je na važnost njenog rada u zajednici. Marija je izrazila nadu da će u budućnosti postojati prilika da se vrati na medijsku scenu i doprinese razvoju lokalnih vesti, što je oduvek bila njena strast.
Društvo se suočava s brojnim izazovima, ali Marijina predanost i strast prema pozivu su inspiracija mnogima. Njen put je dokaz da trud i posvećenost uvek mogu doneti plodove, bez obzira na okolnosti. Marija je primer kako jedan entuzijasta može da utiče na očuvanje jezika i kulture, te kako je važno prepoznati i nagraditi takve pojedince.
U narednim godinama, važno je nastaviti dijalog o važnosti očuvanja jezika i kulture, ne samo u medijima, već i u svakodnevnom životu. Marija Trišić Knežević ostaje simbol nade za sve mlade novinare i entuzijaste, podsećajući ih na snagu reči i značaj svake priče.
