U Zagrebu je danas objavljeno da je trgovina na malo u Hrvatskoj u decembru porasla za 6,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, što predstavlja blago usporenje u poređenju sa novembarskim rastom od 6,7 odsto. Ove podatke je objavio Državni zavod za statistiku (DZS), ističući da hrvatska maloprodaja beleži međugodišnji rast već 21 mesec zaredom.
Hrvatska ekonomija pokazuje znakove stabilnosti, a rast trgovine na malo ukazuje na oporavak potrošnje, posebno u prednovogodišnjem periodu kada kupci tradicionalno više troše. U decembru je promet u maloprodaji hrane, pića i duvanskih proizvoda zabeležio rast od 2,6 odsto u poređenju sa decembrom 2022. godine, dok je trgovina na malo neprehrambenim proizvodima, izuzev prodaje motornih goriva i maziva, porasla impresivnih 10,5 odsto.
Na mesečnom nivou, maloprodaja u Hrvatskoj takođe pokazuje pozitivne rezultate, sa rastom od 0,7 odsto u decembru, što je isti nivo rasta kao i u novembru. Međutim, detaljnija analiza otkriva da je promet od trgovine na malo prehrambenim proizvodima u decembru mesečno pao za jedan procenat, dok su neprehrambeni proizvodi zabeležili rast od 1,6 procenata. Ovakvi rezultati ukazuju na prelazak potrošnje sa osnovnih potrepština na druge proizvode, što može biti znak promene potrošačkih navika.
Budući da su potrošači sve više otvoreni za kupovinu neprehrambenih proizvoda, tržište se dalje razvija, dok neki analitičari ističu da bi ovakvi trendovi mogli biti rezultat sve veće ponude i promocija u maloprodaji. Takođe, zimska sezona i praznici doprinose povećanju potrošnje, naročito kada su u pitanju pokloni, odeća i elektronski uređaji.
U izveštaju se takođe navodi da je ukupni promet u hrvatskoj maloprodaji u prethodnoj godini porastao za 7,3 odsto u poređenju sa 2022. godinom. Ovi podaci sugerišu da su građani, uglavnom, imali povoljne uslove za kupovinu, što se može povezati i sa ekonomskim merama koje je vlada preduzela kako bi podstakla potrošnju i ekonomski rast.
Rast maloprodaje u Hrvatskoj tokom prethodne godine, kao i stabilnost u dečembarskim rezultatima, jasno ukazuje da su građani poverovali u ekonomsku stabilnost i da se vraćaju kupovini. Naime, pored globalnih ekonomskih izazova, tranzicija prema postpandemijskom periodu donela je promene u potrošačkim navikama, što se može videti i u statistici maloprodaje.
Pored trenda rasta u maloprodaji, postoji i zabrinutost među ekonomskim analitičarima o inflaciji i njenom uticaju na potrošačku moć. Iako se privreda čini stabilnom, inflacija može biti prepreka daljem rastu potrošnje. U tom kontekstu, parametri kao što su cena osnovnih životnih namirnica, energenata i drugih troškova života postaju ključno pitanje za građane Hrvatske.
Sve u svemu, analiza domaće trgovine na malo osvetljuje kako potrošačka potražnja može odražavati ekonomske tendencije u zemlji, a rast od 6,5 odsto u decembru ukazuje na to da Hrvatska nastavlja da se oporavlja i prilagođava izazovima. Prateći te podatke u narednim mesecima, ekonomisti će imati priliku da procene pune posledice ovih trendova na širu ekonomiju. Stabilnost i rast u maloprodaji pružaju podstrek za optimizam, ali i zahtevaju pažljive strategije kako bi se očuvala potrošnja i ekonomski rast u uslovima globalnih promena.
