Američki istraživači su otkrili alarmantnu ranjivost u satelitskim komunikacijama koja može dovesti do ozbiljnih bezbednosnih problema. Tim naučnika sa kalifornijskog univerziteta u San Dijegu i Univerziteta Merilenda je proveo istraživanje koje je pokazalo da hakeri mogu lako doći do velike količine osetljivih ličnih i vojnih informacija putem satelita, koristeći jednostavne i jeftine uređaje.
U okviru svog istraživanja, naučnici su koristili specijalizovane skener uređaje kako bi skenirali internet saobraćaj sa 39 satelita u geostacionarnoj orbiti iznad zapadne Severne Amerike, kao i 411 transpondera koji primaju njihove signale. Ovi uređaji su napravljeni od lako dostupnih komponenti i koštaju samo oko 500 evra, što ih čini pristupačnim širokom spektru ljudi. Tokom sedmomesečnog razdoblja, tim je uspeo da prikupi nešifrovane podatke, uključujući tekstualne poruke, brojeve telefona, istoriju poziva i pretraga sa satelita kojima se koriste mobilni operateri kao što su T-Mobile, TelMex i AT&T.
Osim informacija vezanih za telekomunikacije, istraživači su takođe identifikovali nešifrovane podatke sa američkih vojnih brodova, kao i informacije o meksičkoj vladi i vojsci. Ovi podaci uključuju administrativne izveštaje, reference na vojne lokacije i čak trenutne lokacije vojnika i saobraćaja. Naučno istraživanje ukazuje na to da je pristup ovim podacima moguć samo uz opremu koja se može napraviti pomoću standardnih komponenti, što je zabrinjavajuće.
Prema izveštaju, ozbiljnost ovih nalaza naglašava činjenicu da mnoge organizacije ne preduzimaju adekvatne mere bezbednosti kada su u pitanju satelitske komunikacione veze. Iako se ranije smatralo da je presretanje satelitskih signala rezervisano za entitete sa naprednom opremom, kao što su vojske ili obaveštajne agencije, sada je jasno da čak i pojedinci sa minimalnim resursima mogu doći do ovih informacija.
Evropska svemirska agencija (ESA) procenila je da se trenutno u Zemljinoj orbiti nalazi oko 12.500 aktivnih satelita, a prema podacima organizacije Union of Concerned Scientists, 590 satelita se nalazi u geostacionarnoj orbiti na visini od oko 36.000 kilometara. Ovi sateliti, koji često služe za telekomunikacije i meteorološke usluge, kao i za privatne i vojne svrhe, imaju više desetina transpondera koji pojačavaju signale i šalju ih nazad ka zemaljskim stanicama.
Iako bi šifrovanje podataka trebalo da bude standardna praksa, istraživači su otkrili da to nije bio slučaj sa presretnutim podacima. Izveštaj naglašava nesklad između očekivanja korisnika o zaštiti podataka i realnosti. Jedan od glavnih razloga za nedostatak šifrovanja je finansijski, jer enkripcija na nivou veze može zahtevati dodatne license, što može povećati troškove za operatore satelitskih terminala.
Pored toga, šifrovanje podataka može povećati troškove prenosa, što bi moglo negativno uticati na profit kompanija kao što je Panasonic, koja je istakla da bi šifrovanje moglo smanjiti prihod čak za 30%.
Za potrebe istraživanja, tim je sastavio raščlanjivač saobraćaja koristeći jednostavne komponente, uključujući TV satelitsku antenu i motor za okretanje antene, što im je omogućilo pristup raznim satelitskim signalima. Tokom sedam meseci, istražitelji su svakodnevno skenirali 411 transpondera, prikupljajući uzorke podataka o signalu.
Iako je proces prikupljanja podataka jednostavan, istraživači napominju da bi potencijalni hakeri ipak morali imati određeno tehničko znanje kako bi pravilno usmerili antene i tumačili dobijene informacije. Ipak, rizici koje predstavljaju ovako velika i lako dostupna sredstva za presretanje satelitskih komunikacija su višestruki i mogu ugroziti nacionalnu bezbednost i privatnost pojedinaca. Ova istraživanja naglašavaju urgentnu potrebu za unapređenjem bezbednosnih protokola u satelitskoj komunikaciji širom sveta.
