Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je malo verovatno da će doći do još jednog odlaganja planiranih recipročnih carina na uvoz iz brojnih zemalja. Ova izjava dolazi u trenutku kada pritisak na te zemlje raste kako bi pregovarale o trgovinskim sporazumima sa njegovom administracijom, prenosi Blumberg. Tramp je istakao da očekuje da će novo odlaganje carina, koje bi trajalo 90 dana, teško biti odobreno.
Trampova taktika trgovinske politike usmerena je na jačanje američke ekonomije, ali istodobno izaziva zabrinutost među trgovinskim partnerima. Izjave predsednika pokazuju njegovu čvrstu poziciju, naglašavajući da neće ukinuti carine na proizvode iz Kine, druge po veličini svetske ekonomije, osim ako Peking ne ponudi značajne ustupke.
Mnoge zemlje koje su u trgovinskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama prate razvoj situacije sa velikim interesovanjem. One se suočavaju sa izazovima koje može doneti dodatno povećanje carina, koje bi mogle poskupeti uvoz i imati negativan uticaj na njihove ekonomije. Analitičari smatraju da Trampova politika sve više postaje oblik pritiska na druge države, kako bi ih naterala na promene u trgovinskim praksama i smanjenje trgovinskih deficita prema SAD.
U prethodnim pregovorima, Tramp je insistirao na smanjenju deficita američke trgovine sa Kinom i drugim zemljama. Njegova administracija traži da se poveća uvoz američkih proizvoda u te zemlje, kao i da se postigne pravednija trgovinska pravila. Ova politika je izazvala protivljenje u nekim krugovima, koji smatraju da bi mogla dovesti do trgovinskog rata i destabilizacije globalnog tržišta.
Osim toga, Tramp je naglasio da bi eventualni dogovor sa Kinezima morao doneti značajne promene kako bi se smanjila američka zavisnost od stranačkih tržišta. On je ukazao na potrebu da se u trgovinskim pregovorima postigne ravnoteža, koja bi omogućila da američki proizvodi budu konkurentniji u svetu.
Za sve to vreme, ekonomisti se bore da predviđaju kako će Trampove izjave uticati na tržišta. Strahovi od mogućih posledica trgovinskog rata doveli su do povećanja volatilnosti na berzama, a investitori traže signale o pravcu buduće trgovinske politike. Dok se strateške pozicije otvaraju i zatvaraju, mnogi se pitaju da li će trgovinski sukobi negativno uticati na globalni ekonomski rast.
Trampova administracija se suočava sa izazovima ne samo na ekonomskom frontu, već i u pogledu unutrašnjih politika i bliskosti pred predsedničke izbore 2020. godine. Trgovinska politika je postala ključna tačka u njegovoj predizbornoj strategiji, a uspehi ili neuspehi u pregovorima mogu značajno uticati na njegovu popularnost među glasačima.
U međuvremenu, međunarodni pregovarači pokušavaju da iskoriste trenutak da pruže kontrapredloge kako bi se izbegao nastavak eskalacije trgovinskih napetosti. Mnoge zemlje, posebno one koje su zavisne od izvoza, prepoznaju hitnost situacije i traže načine kako da zaštite svoje interese. One pokušavaju da postignu dogovore koji će im omogućiti da izbegnu povećanje carina i gubitak pristupa velikom američkom tržištu.
Kako se situacija razvija, očekuje se da će se Trampove izjave nastaviti pratiti sa velikom pažnjom. Mnoge zemlje će se truditi da saznaju više o potencijalnim ustupcima koje bi mogle učiniti u cilju izbegavanja dodatnih carina. U isto vreme, Trampova administracija će biti pod pritiskom da osigura uspešne pregovore koji će zadovoljiti njegove ciljeve, ali i potrebe američkih saveznika i partnera.
Na kraju, čini se da će trgovinska politika SAD ostati u središtu globalnih ekonomskih diskusija, a efekti Trampovih odluka će se osećati i na međunarodnom nivou. Dok svet čeka na konačne odluke, jasno je da će pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja biti ključni za budućnost svetske trgovine.
