U Beogradu, načelnica Odeljenja za veterinarsku inspekciju Uprave za veterinu, Ljiljana Ivanjac, izjavila je danas da nema velikog rizika od širenja antraksa u Srbiji. Ova opasna zarazna bolest životinja nedavno je potvrđena u Hrvatskoj, ali zvaničnici pažljivo prate epidemiološku situaciju u regionu.
Ivanjac je za Tanjug naglasila da se antraks obično javlja u ograničenim i izolovanim područjima, što smanjuje mogućnost širenja zaraze. To je pozitivna informacija za građane Srbije, jer ukazuje na to da su institucije na oprezu i da su spremne da reaguju ukoliko dođe do situacije koja bi mogla dovesti do pojave antraksa u zemlji.
Antraks je zoonotska bolest, što znači da se prenosi sa životinja na ljude. Važno je napomenuti da se zaraza ne prenosi direktno između ljudi, već dolazi do kontakta sa zaraženom životinjom. Ova informacija je ključna za razumevanje načina na koji se bolest širi i zaštitu javnog zdravlja.
U svrhu prevencije bolesti, veterinarske službe u Srbiji preduzimaju određene mere kako bi nadgledale stanje u oblasti zdravlja životinja. Ovo uključuje redovne provere i inspekcije farmi, kao i praćenje potencijalnih zaraženih životinja. U slučajevima gde se sumnja na pojavu antraksa, uzimaju se uzorci i sprovode laboratorijske analize kako bi se potvrdila ili isključila sumnja na ovu bolest.
Veterinarski stručnjaci takođe sugerišu da poljoprivrednici i stočari budu oprezni i da prijave svaku neočekivanu smrtnost životinja. Rana dijagnoza i brza reakcija su od suštinskog značaja za suzbijanje širenja antraksa i zaštitu zdravlja svih stanovnika.
Ivanjac je podsetila na to koliko je važno da ljudi budu svesni simptoma antraksa, posebno ako se bave stočarstvom ili imaju blizak kontakt sa životinjama. Znakovi antraksa mogu uključivati visoku temperaturu, povraćanje, a u težim slučajevima i teške respiratorne probleme. U slučaju pojave ovih simptoma, važno je odmah potražiti stručnu pomoć.
Osim što se prati situacija sa antraksom, pojavljivanje drugih zoonotskih bolesti takođe je pod budnim okom nadležnih. Veterinarske službe su u stalnom kontaktu sa relevantnim organizacijama u regionu kako bi delile informacije i iskustva, a sve u cilju očuvanja zdravlja ljudi i životinja.
S obzirom na sve što je rečeno, ključna aktivnost je informisanje javnosti. Ljudi treba da budu obavešteni o rizicima i načinima prevencije antraksa, kao i drugih potencijalno opasnih bolesti. Edukacija je važna, jer će to omogućiti bržu reakciju i smanjenje mogućnosti širenja bolesti.
U slučaju da se u Srbiji otkrije slučaj antraksa, nadležne institucije imaju proceduru koja se mora poštovati. Ove procedure uključuju karantin zaraženih područja, kao i uništavanje zaraženih životinja u cilju zaštite ostatka populacije. Stručnjaci naglašavaju da je važno da javnost razume da su ove mere neophodne kako bi se obezbedilo javno zdravlje.
Na kraju, važno je napomenuti da su kontrole i inspekcije sastavni deo svakodnevnog rada veterinarskih službi. Njihov cilj je da osiguraju da se slične bolesti ne prošire, čime se čuva zdravlje svih stanovnika.
S obzirom na trenutnu situaciju, građani Srbije mogu biti mirni, jer su institucije na visokom nivou spremnosti, a svi potrebni koraci se preduzimaju kako bi se obezbedilo da ostanu zaštićeni od potencijalnih opasnosti.
