Lola Golubović, lik iz kultne serije „Srećni ljudi“, ostaje duboko ukorenjena u svesti publike, čak i tri decenije nakon prvog emitovanja, otkriva Zlata Numanagić. U intervjuu za Euronews Srbija, ona deli svoja razmišljanja o svom pozorišnom angažmanu, novoj predstavi „Knjaz“, kao i izazovima sa kojima se suočavaju savremeni mladi glumci.
„Repriziranje serije donosi prepoznavanje, čak i za one koji pre nisu bili u žiži interesovanja. Prošlo je 30 godina i svi govore: ‘Po glasu sam vas prepoznala’, što me podseća na značaj te uloge“, izjavila je Numanagić, dodajući kako su promene tokom godina očigledne.
Razgovarajući o popularnosti serije, Numanagić nije sigurna šta je to što je čini večnom. „Nema objašnjenja, ali možda je to zato što su to serije u kojima se ljudi prepoznaju. Moguće je da je to ključ njihove popularnosti“, rekla je.
Zlata će igrati u novoj predstavi „Knjaz“, koja će imati premijeru 6. juna. U ovoj drami, koja istražuje atentat na kneza Mihaila i političke intrige tog vremena, ona igra Tomaniju, ženu pokojnog Jevrema koji je bio blisko povezan sa knezom Milošem. „Knez Mihailo je brat mog strica, a kroz predstavu se otkriva i povezanost između naših likova“, objasnila je ona.
Predstava je zamišljena kao pristupačna mladima, s obzirom na to da se radi o istorijskoj drami koja donosi važne ličnosti iz srpske prošlosti. „Ovo je skraćena verzija prave istorijske drame i može biti zanimljiva mladima, koji će se upoznati s različitim ličnostima poput Kneza Mihaila“, dodala je Numanagić.
U glumačkom ansamblu su mladi talenti poput Lazara Dubovca, Branka Platiše, i Milice Jankitić, dok i sama Numanagić igra značajnu ulogu. Na komentar da je „Knjaz“ ekvivalent srpskom Hamletu, Numanagić se sa osmehom slaže, naglašavajući Mihailovu nesigurnost i kompleksne odnose s autoritativnim ocem.
Iako se može činiti da su nove generacije naviknute na instant zabavu, Numanagić veruje da postoji interes za pozorište među mladima. „I sama se ponekad priklonim brzom konzumiranju sadržaja, ali sam prijatno iznenađena kako mladi dolaze u pozorište“, rekla je, dodajući da je to dokaz da još uvek ima publike koja ceni dramu.
Takođe, osvrnula se na generacijske razlike u pozorištu. „Slični strahovi su prisutni kroz decenije. I mi smo se suočavali sa sličnim preprekama, a rad s velikim glumcima bio je lekcija. Njihovo iskustvo i generoznost su nas oblikovale“, kazala je.
Međutim, priznaje da je današnjim mladim glumcima teže. „Nekada je lakše bilo. Oko desetak glumaca godišnje izlazilo je iz akademija, a pozorišta su se takmičila ko će da nas angažuje. Danas je situacija drugačija, a mnogi mladi glumci stvaraće sopstvene projekte kako bi obezbedili rad“, napomenula je.
Na konstataciju da su pre mladi glumci bili cenjeni kao pravi umetnici, ona ističe promene u percepciji, naglašavajući da su glumci koji rade na reklamama ili dečijim predstavama često smatrani inferiornim, iako je taj tip posla zaista izazovan.
U zaključku, razgovor sa Zlatom Numanagić otkriva duboku povezanost glumice sa pozorištem, kao i njeno razumevanje savremenih problema s kojima se suočavaju mladi umetnici. Uz veru u budućnost pozorišta i uloge koju ona i njeni kolege igraju u oblikovanju te budućnosti, Numanagić ostaje simbol otpora i umetničkog izražavanja.
