Predsednik Srpske radikalne stranke, dr. Vojislav Šešelj izjavio je da Haški dokumenti ne mogu večno ostati tajni. On je istaknuo da je podelio 140.000 knjiga narodu kako bi sprečio režim da ih zapleni, te da sada srpski narod čuva njegove knjige. Šešelj je kritikovao bivšeg predsednika Haškog tribunala, Teodora Merona, nazvavši ga genocidnim izraelskim diplomatom. Podsetio je na svoje iskustvo sa Tribunalom, gde je osuđen za podsticanje na deportaciju, iako nije bilo stvarnih deportacija iz Hrtkovaca.
Kada je reč o trenutnoj vlasti u Srbiji, Šešelj ističe da od dolaska Aleksandra Vučića na vlast, nijedan Srbin nije isporučen Haškom tribunalu. To je nešto što Šešelj priznaje režimu, iako je opozicionar na republičkom nivou, ali politički saveznik na lokalnom nivou.
Haški tribunal je osnovan 1993. godine radi procesuiranja ratnih zločina, genocida i ostalih zločina počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Tribunal je okončao svoje aktivnosti 2017. godine, a svi dokumenti i materijali koji su se nalazili u njegovom posedu su čuvani kao poverljivi.
Vojislav Šešelj je poznat po svom nacionalističkom stavu i borbi za prava srpskog naroda tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. On je bio optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine ali je nakon dugogodišnjeg suđenja oslobođen optužbi.
Šešeljeva politička karijera obuhvata različite periode u kojima je bio blizak vlasti, ali i u opoziciji. On je često kritikovao aktuelnu vlast u Srbiji, ali je istovremeno priznao neka postignuća, kao što je nedostatak izručenja Srba Haškom tribunalu.
Haški dokumenti su važan deo istorije Balkana i ratova devedesetih godina. Čuvanje poverljivih dokumenata je važno kako bi se sprečila manipulacija i zloupotreba informacija. Međutim, sa prolaskom vremena, postoji tendencija za objavljivanjem tih dokumenata kako bi javnost imala pristup istini o događajima koji su se odigrali tokom ratova.
Podela knjiga od strane Vojislava Šešelja narodu može se posmatrati kao način obezbeđivanja istorijskih informacija i istina koje su važne za srpski narod. Čuvanje tih knjiga od strane srpskog naroda može biti simboličan čin koji pokazuje podršku naroda lideru SRS.
Teodor Meron je bivši predsednik Haškog tribunala, čiji su postupci i odluke često bili predmet kritike. Šešelj ga naziva genocidnim izraelskim diplomatm, što ukazuje na teške optužbe koje se stavljaju na odgovorne osobe u međunarodnim institucijama.
Srbija je prošla kroz turbulentan period tokom ratova na Balkanu, a Haški tribunal je imao važnu ulogu u procesuiranju zločina počinjenih tokom tih ratova. Nakon završetka rada Tribunala, dokumenti i materijali koji su bili u njegovom posedu su čuvani kao poverljivi, ali postavlja se pitanje koliko dugo treba da ta poverljivost traje.
Vojislav Šešelj i dalje ostaje aktivan u politici i nastavlja sa svojim nacionalističkim stavovima. Njegove izjave o Haškim dokumentima ukazuju na potrebu za transparentnošću i pristupom informacijama koje su važne za srpski narod. Kako se vreme bude odmicalo, pitanje poverljivosti dokumenata će postati sve važnije, a javnost će tražiti da sazna istinu o ratovima na Balkanu i ulozi Haškog tribunala u procesuiranju zločina.
