Student Fakulteta političkih nauka, Luka Lalošević, danas je izjavio da su studenti koji žele da uče odabrali Pionirski park kao mesto svog protesta kako bi pokazali da je moguće izraziti stav i različito mišljenje bez ugrožavanja prava drugih, poput blokiranja saobraćaja. Lalošević je naglasio da su oni želeli demonstrirati svoje nezadovoljstvo i bunt, izabravši miran način okupljanja koji ne ometa svakodnevni život građana. „Saobraćaj normalno funkcioniše, gradski prevoz ide, a sloboda kretanja nije ugrožena,“ dodao je on.
Ova grupa studenata je, kako Lalošević ističe, bila tiha tokom četiri meseca blokada u obrazovnim institucijama, ali pošto se situacija nije rešavala, odlučili su se da formiraju udruženje „Studenti 2.0“. Kroz ovo udruženje, studenti su izneli svoje zahteve, ali na njih nisu dobili odgovore od relevantnih institucija. Zbog toga su odlučili da kreću u akciju kako bi pronašli rešenja koja će im omogućiti da se vrate na časove.
Lalošević je najavio planove za dolazak u kontakt s dekanima, profesorima i rektorima kako bi, kako je rekao, pronalazili što bezbolniji način za povratak u nastavu. On je izrazio nadu da će fakulteti izaći s planom i programom nadoknade nastave kako bi se studenti što pre vratili u učionice.
Student koji želi da uči istakao je da je siguran da su oni većina, te da se mnogi njegovi kolege plaše da izraze svoje stavove protiv blokada i plenuma. „Očekujemo da će nam se tokom dana pridružiti još kolega u Pionirskom parku, a veliki broj građana nam donosi vodu i hranu,“ rekao je on, dodajući da se i profesori uključuju, održavajući predavanja na otvorenom.
Na pitanje o sigurnosti tokom najavljenog protesta u Beogradu, Lalošević je izjavio da studenti koji žele da uče ne osećaju strah, a da bi se inače ne bi okupili u Pionirskom parku. Njihova želja je da se fokusiraju na obrazovanje i da se bore za svoja prava na dostojanstven i odgovoran način.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se u društvu oseća potreba za promenama i kako bi se osigurao kvalitet obrazovanja, što je od suštinskog značaja za buduće generacije. Studenti traže dijalog i pokušavaju da skrenu pažnju na probleme sa kojima se suočavaju, a ne samo da protestuju iz protesta.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su studenti se okupili na miran način, što ukazuje na njihovu zrelost i spremnost da traže rešenja bez konfrontacije. Mnogi studenti su svesni svojih prava i obaveza, a ovakvim pristupom žele da pokažu da su aktivni učesnici društva i da im je stalo do budućnosti školovanja.
Kako se situacija bude razvijala, nadamo se da će rešenja koja studenti traže biti brza i efikasna, kako bi se postigla željena promjena u obrazovnom sistemu i kako bi svi studenti mogli da nastave sa svojim školovanjem bez dodatnih prepreka. U ovom trenutku, za studente je ključno da se čuje njihov glas i da se njihovi zahtevi uzmu u obzir od strane odgovornih institucija.
Na kraju, studenti Lalošević i njegovi kolege daju primer konstrukтивnog delovanja u težnjama da se izraze njihovi interesi na način koji je prihvatljiv za sve učesnike društva, čime postavljaju temelje za buduće dialoge i saradnje između studenata, profesora i donosilaca odluka. Time pokazuju da aktivizam može biti efikasan i miran, uz uzajamno poštovanje svih strana.
