Građani evrozone izražavaju zabrinutost zbog inflacije, s očekivanjima da će prosečna inflacija u narednih 12 meseci iznositi 2,9%, što je porast u odnosu na 2,6% iz prethodnog meseca. Ovo je pokazalo istraživanje koje je danas objavila Evropska centralna banka (ECB) za mart. Osim toga, potrošači se suočavaju s realnošću da će njihovi nominalni prihodi u istom vremenskom periodu porasti samo za 1%, što ukazuje na znatno sporiji rast u poređenju s inflacijom.
Inflatorna očekivanja za sledeće tri godine takođe su porasla, prema istraživanju, s 2,4% u februaru na 2,5%, što je najviši nivo od marta 2024. Očekivanja za petogodišnji period ostaju nepromenjena na 2,1%. U isto vreme, potrošači smatraju da će ekonomski pad evrozone u narednih 12 meseci iznositi 1,2%, pri čemu se njihova predviđanja nisu značajno promenila u odnosu na prethodni mesec.
Istraživanje je sprovedeno online, na uzorku od oko 19.000 odraslih potrošača iz 11 zemalja evrozone, uključujući Belgiju, Nemačku, Španiju, Francusku, Italiju, Holandiju, Irsku, Grčku, Austriju, Portugaliju i Finsku, kao što se navodi na sajtu ECB-a.
Ekonomska situacija nije ružičasta ni za preduzetnike. Ekonomsko raspoloženje u evrozoni je pogoršano u aprilu, dostigavši najniži nivo od decembra. Ovo pogoršanje obuhvata sve sektore, a indikator ekonomskog sentimenta evrozone (ESI) opao je sa revidiranih 95 poena u martu na 93,6 poena. Porast pesimizma zabeležen je u sektorima usluga, maloprodaji i među potrošačima, dok je u manjoj meri značio i u industriji i građevinarstvu.
U Evropskoj uniji je indikator ESI mesečno opao za 1,4 poena, dostigavši 94,4 poena, što je ispod dugoročnog proseka od 100 poena. Kada se posmatraju najveće ekonomije EU, ESI je značajno opao u Holandiji za 2,5 poena i Italiji za 1,8 poena, dok je u Nemačkoj porastao za 0,5 poena, a u Španiji za 0,4 poena. Francuska i Poljska su zadržale stabilnu situaciju.
Ovakva ekonomska klima povećava zabrinutost među građanima i preduzetnicima u evrozoni. Inflacija, koja prelazi rast prihoda, dovodi do smanjenja kupovne moći građana. To stvara dodatni pritisak na ekonomsku stabilnost i potencijalni rast u narednim mesecima. Pred ekonomskim akterima je izazov da se prilagode ovim promenama i pronađu načine za unapređenje svojih poslovanja i svakodnevnog života.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je da su lasa i potrošači svesni problema sa inflacijom i pesimizmom u ekonomiji. Kako se ekonomski sentiment nastavlja pogoršavati, ključno je da institucije, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou, preduzmu adekvatne mere za stabilizaciju ekonomije i potporu građanima. Očekivanja o inflaciji i ekonomskoj aktivnost su pokazatelji koji će, čini se, dominirati diskusijom o budućnosti evrozone, dok se društvo bori sa svakodnevnim ekonomskim izazovima.
Ukratko, trenutna situacija u evrozoni zahteva pažnju i akciju, jer očekivanja građana i preduzeća ne ostavljaju mesto optimizmu. Da bi se obezbedila stabilna budućnost, sistematično rešavanje izazova postaje imperativ, kako bi se građani evrozone osećali sigurnije u pogledu svoje ekonomske budućnosti.
