Nedavni pokušaji da se ljudi podstaknu na konzumaciju insekata kao održive alternative mesu suočili su se sa značajnim neuspehom, prema novoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Sustainable Agriculture“. U istraživanju se naglašava da je široko rasprostranjena odbojnost prema ovoj ideji, posebno u zapadnim zemljama, glavni razlog za nisku prihvaćenost.
Iako se pokazalo da uzgoj i konzumacija insekata, poput crva, skakavaca i mrava, imaju daleko manji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa tradicionalnim stočarstvom, koje je jedan od ključnih uzročnika krčenja šuma, zagađenja voda i emisije gasova sa efektom staklene bašte, istraživači smatraju da je teško realizovati ove prednosti u praksi. Britanski Gardijan izveštava da su istraživanja javnog mnjenja u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi pokazala da bi 91% ispitanika bilo spremno da proba biljne alternative mesu, dok je samo 20% izjavilo da bi razmotrilo konzumaciju insekata.
Pored kulturoloških barijera, ekonomski faktori takođe igraju ulogu. Mnoge kompanije odlučuju da insekte, kao što su crne vojničke muhe, uzgajaju za stočnu, a ne za ljudsku ishranu. U studiji se ističe da je s obzirom na ove izazove teško zamisliti da bi hrana zasnovana na insektima mogla značajno da zameni tradicionalno meso.
Dok globalna potrošnja mesa nastavlja da raste, posebnu naglašavajući ekonomski rast zemalja kao što je Kina, ovo dodatno opterećuje prirodne resurse i klimatski sistem. Koautor studije i izvršni direktor Instituta za insekte, Dastin Kramet, naglašava da imamo ograničene resurse koji se moraju usmeriti ka najperspektivnijim alternativama. Prema njegovim rečima, uzgajani insekti dosledno imaju najniže ocene među alternativama mesu, a tržište za takve proizvode je veoma malo, čak i u zemljama sa tradicijom konzumacije insekata.
Iako su insekti povremeno korišćeni u proizvodima kao što su grickalice i hleb, Kramet naglašava da ti proizvodi ne mogu zameniti meso. Većina vlada izbegava uvođenje mera za smanjenje potrošnje mesa zbog političkih rizika, ali Danska se ističe kao izuzetak jer je ove godine predstavila plan za smanjenje konzumacije mesa i povećanje proizvodnje biljne hrane. Danski ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo, Jakob Jensen, je izjavio da je biljna ishrana budućnost i da je potrebno smanjiti klimatski otisak poljoprivrednog sektora.
Kramet smatra da danski model može poslužiti kao osnova za razvoj stvarnih alternativa ishrani baziranoj na insektima, umesto da se od ljudi očekuje da spontano pređu na ovu vrstu ishrane. On naglašava da je važno ponuditi ljudima ukusne, pristupačne i dostupne alternative, a ne samo moralizovati o njihovim prehrambenim navikama.
Zaključak koji se može izvući iz ove studije ukazuje na to da će stvarne promene u ishrani zahtevati inovacije i pristup usmeren na potrošača, kako bi se smanjio uticaj stočarstva i omogućila održivija budućnost. Ukoliko se uspije stvoriti privlačna i ekonomična alternativa mesu, postoji nada da bi se povećala prihvaćenost insekata kao dela ljudske ishrane.
