Viši sud u Beogradu je danas prihvatio predlog odbrane i odlučio da pozove Ljubišu Buhu Čumeta da svedoči na narednom suđenju u maju, u predmetu koji je u javnosti poznat kao „prva otmica zemunskog klana“. Ova odluka doneta je usled potrebe da se dalje razjasne okolnosti vezane za otmicu mladića Novaka Stevanića 1997. godine.
Suđenje se fokusira na optužene policijskog inspektora u penziji Milana Radukića, bivšeg pripadnika žandarmerije Sašu Đajića i nekadašnjeg člana „zemunskog klana“ Gorana Ristića. Ova trojica su optuženi za razbojništvo, jer su, kako se navodi, u avgustu 1997. godine oteli Novaka Stevanića (21) iz stana u Sarajevskoj ulici u Beogradu i predali ga grupi poznatoj kao „zemunski klan“. Tokom otmice, vođa klana Dušan Spasojević je uzeo ključeve od Stevanićevog stana, nakon čega je mladić pod pritiskom priznao gde se nalazi sef, što je dovelo do pljačke porodice Stevanić, procenjene na oko 100.000 nemačkih maraka, zajedno sa zlatom, nakitom, dijamantima i oružjem.
Tragično je to što se Novak Stevanić osam meseci nakon otmice, prema zvaničnom izveštaju, ubio u stanu na Vračaru, koristeći pištolj svoje majke. Ovaj slučaj je ostavio dubok trag i u društvu i među članovima njegove porodice, kojima su oduzeti ne samo materijalna dobra, već i najvažnija ljudska sreća.
Ljubiša Buha, bivši član „zemunskog klana“, nekoliko puta je pozivan da svedoči tokom suđenja, ali se do sada nije pojavio u sudu. U svetlu ovih događaja, sud je naložio policiji da ga potraži i dovede na sledeće ročište. Njegovo ispitivanje prvobitno je zatražilo tužilaštvo, koje se povuklo zbog sumnje da će Buha zapravo svedočiti. Svima je postalo jasno da se on ne želi suočiti sa sudom, ali su njegovo saslušanje zatražili upravo branioci optuženih, što je sudija prihvatio.
Buha je ranije u maju 2021. godine, kada se pojavio kao svedok, istakao da ne želi da iznosi svoje svedočenje pred javnošću, tražeći da bude obezbeđena policijska zaštita, s obzirom na to da se oseća ugroženim zbog bezbednosti, pogotovo što su mnogi pripadnici nekadašnjeg „zemunskog klana“ već napustili zatvor. Ove informacije dodaju dodatnu složenost i dramatičnost celom procesu.
Njegova uloga u ovom suđenju se pokazuje ključnom, naročito zbog svedočenja koja je izneo ranije. Naime, Dejan Milenković Bagzi, prilikom ponovnog pokretanja ovog suđenja u poslednje četiri godine, naveo je da su vođe „zemunskog klana“, Dušan Spasojević i Mile Luković, u razgovoru sa njim i Čumetom otkrili kako su nakon otmice izvršili pljačku stana, napominjući da sef nije bio u zidu, već ispod parketa, što je zahtevalo upotrebu brusilice za otvaranje.
Tokom toga, Čumetu su poklonili nekoliko zlatnih lanaca, dok su Buhi uručili „žuti“ sat i kameru čije poreklo nije znao. Ove informacije postavljaju dodatna pitanja o umreženosti i ratu među kriminalnim grupama u tom periodu, kao i o načinu na koji su se vršile razne kriminalne radnje u Beogradu.
Kako se suđenje nastavlja, pritisak na sve aktere, uključujući optužene, svedoke i sud, raste, a društvena pažnja se usmerava na način na koji će se završiti ovaj slučaj. Poziv Buhinog svedočenja može značajno uticati na tok suđenja i ishod, a time i na širu sliku o pravdi i zločinu u Srbiji iz tog perioda. Sud će se suočiti sa izazovima kako obezbediti bezbednost svih uključenih, ali i pridobiti poverenje građana u pravosudni sistem.
