Mario Vargas Ljosa, jedan od najistaknutijih pisaca 20. veka i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, preminuo je nedavno, ostavljajući za sobom bogatu i raznoliku literarnu zaostavštinu, ali i zanimljive aspekte svog privatnog života, naročito kada je reč o ljubavi i vezama. Tokom svoje karijere, Ljosa nije samo oduševljavao čitatelje svojim delima, već je i njegov ljubavni život, kao što to često biva kod velikih umetnika, bio ispunjen strastima, dramama i neobičnim situacijama.
Prvi brak Mariа Vargasa Ljose bio je sa Julijom Urkidi, njegovom rođakom po majci, koja je bila starija od njega deset godina. Ovaj brak je trajao od 1955. do 1964. godine i bio je katalizator za njegovo književno stvaralaštvo, inspirirajući ga da napiše roman „Tetka Julija i piskaralo“. U ovom delu, Ljosa je istraživao kompleksnost porodičnih odnosa i unutrašnje borbe likova, što je bio odraz njegovog ličnog iskustva.
Nakon raspada prvog braka, Ljosa se 1965. godine ponovo oženio sa Patrisijom Ljosa, drugom rođakom. Ovaj brak je trajao više od pola veka i iz njega su proizašla trojica dece. Patrisija je imala ključnu ulogu u njegovom stvaralačkom procesu, a bovali su se zajedno kroz mnoge izazove života. Njihova veza bila je obeležena međusobnim poštovanjem i podrškom, ali i velikim napetostima koje su vremenom dovele do razvoda 2015. godine.
Iako je Ljosa imao stabilne veze tokom velikog dela svog života, nije mogao da pobegne od javnog interesa za svoj ljubavni život. Njegov razvod sa Patrisijom dobio je značajnu medijsku pažnju, a naročito nakon što je započeo vezu sa Isabellom Preysler, bivšom devojkom pevača Hulija Iglesijasa, 2015. godine. Ova romansi trajala je do 2022. godine i ponovo stvorila valove u medijima, s tim da je njihov odnos takođe izazivao različite komentare i interpretacije.
Tokom svog života, Ljosa je često govorio o temi ljubavi, naglašavajući važnost iskrenosti i međusobnog poštovanja u svakom odnosu. Njegovi stavovi su se bazirali na ideji da ne postoji „idealna“ osoba, već da je u fokusu kvalitet veze i razumevanje između partnera. „Ne treba meni idealna devojka jer znam da idealno ne postoji“, govorio je, objašnjavajući da traži osobu koja je prirodna, dobro vaspitana i pozitivna.
Njegov ljubavni život i filozofija o ljudskim odnosima često su poslužili kao inspiracija za pisanje. Mnogi od njegovih romana istražuju duboke i kompleksne ljudske odnose, a Ljosa je uvek bio posvećen prikazivanju stvarnosti sa svim njenim nesavršenostima. Njegova sposobnost da prevede ličnu patnju i konflikte na papir takođe je doprinela njegovom statusu jednog od najvažnijih pisaca današnjice.
Osim toga, vredno je napomenuti da je Mario Vargas Ljosa bio velika ljubitelj Srbije. Tokom godina, posetio je našu zemlju više puta, ostavljajući svoj pečat na kulturnom životu. Njegova fascinacija za svet, ljude i priče inspirisala je mnoge generacije pisaca i čitalaca, a njegov doprinos književnosti će se teško zaboraviti.
Na kraju, Ljosa je ostavio bogatu zaostavštinu, kako u književnom smislu, tako i kroz svoje lične odluke i stavove o ljubavi. Njegovi romani ostaju relevantni, dok njegova filozofija o međusobnim odnosima nastavlja da inspiriše mnoge. U svetu gde se idealizuju veze i partnerstva, on je prikazao realnost, sa svim njenim izazovima i lepotama, otkrivajući da su duboke i iskrene veze često onakve kakve ih mi sami oblikujemo.
