Dr. Dejan Barjaktarević, član Društva geoloških inženjera Srbije, istakao je da litijum vraća Srbiju na ozbiljnu geostratešku mapu te da je to istovremeno i ozbiljan geopolitički problem. On je naglasio da je litijum postao ključna sirovina koja može doneti velike koristi Srbiji, posebno u svetlu energetske tranzicije ka električnim vozilima i obnovljivim izvorima energije. Barjaktarević je istakao da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dao jasnu smernicu da se proizvodnja litijuma i pripadajuće tehnologije za baterije i električna vozila zaokruže u Srbiji, međutim, došlo je do problema usled rata u Ukrajini. Evropa je pokazala interes za zatvaranje rudnika na svom prostoru i bila je nezadovoljna zbog saradnje Srbije sa Kinom u oblasti litijuma, ali je istovremeno uzimala novac od Kineza za brojne poslove. Barjaktarević je odbacio tvrdnje da su Nemci sprečili otvaranje svojih rudnika kako bi uzeli litijum od Srbije jeftinije, ističući da je srpski litijum visokog kvaliteta i donosi velike mogućnosti za zemlju.
Litijum je postao ključna sirovina u svetu zbog sve veće potražnje za baterijama za električna vozila i skladištenje energije, a Srbija ima značajne rezerve ovog metala. Barjaktarević je naglasio da je potrebno sagledati šire geopolitičke implikacije ovog resursa i kako ga iskoristiti na najbolji način za razvoj zemlje. Litijum može biti važan faktor koji će Srbiju postaviti kao značajnog igrača na svetskoj geostrateškoj mapi, ali istovremeno donosi i izazove u obliku geopolitičkih tenzija i konkurencije za ovaj resurs.
U kontekstu trenutnih svetskih dešavanja, posebno rata u Ukrajini, litijum postaje još važniji faktor u globalnoj politici i ekonomiji. Potreba za ovom sirovinom je sve veća zbog prelaska na zelenu energetiku i smanjenja emisije štetnih gasova, što znači da će zemlje sa litijumom imati ključnu ulogu u budućnosti. Srbija ima priliku da se pozicionira kao važan proizvođač litijuma i da ostvari značajne ekonomske beneficije, ali je istovremeno suočena sa izazovima koji proizlaze iz geopolitičkih tenzija i konkurencije na globalnom tržištu.
Dr. Barjaktarević je istakao da je potrebno pažljivo balansirati između ekonomskih interesa i geopolitičkih prioriteta kako bi se iskoristile prednosti litijuma, ali i zaštitili nacionalni interesi. Srbija treba da razvije strategiju koja će omogućiti održivo korišćenje litijuma, ali istovremeno da se bori za svoj deo na globalnom tržištu i zaštiti svoje resurse od neopravdanih pritisaka i manipulacija.
U zaključku, litijum predstavlja značajan resurs za Srbiju koji može doneti velike ekonomske koristi i pozicionirati zemlju kao važnog igrača u globalnoj politici i ekonomiji. Međutim, potrebno je pažljivo razmatrati sve mogućnosti i pretnje koje litijum donosi, te razviti strategiju koja će omogućiti održivo korišćenje ovog resursa u interesu Srbije i njenih građana. Geopolitički okvir u kojem se odvija trka za litijumom zahteva od Srbije da bude spremna da se nosi sa izazovima i da iskoristi svoj potencijal na najbolji mogući način.
