Šešelj je nedavno izjavio da je u svom kabinetu imao AK-47 i pet rezervnih šaržera, navodeći da je bio spreman da se brani od razbojnika. Ova izjava je došla u kontekstu njegovih komentara o događajima iz 5. oktobra, kada je u Srbiji došlo do promene vlasti koja je, prema njegovim rečima, bila „jedna od najmračnijih u srpskoj istoriji“.
On je istakao da je 5. oktobar označio trenutak kada je, kako je rekao, „izvršena prva uspešna mafijaška revolucija u istoriji čovečanstva“. Šešelj smatra da su događaji tog dana zapravo bili rezultat delovanja stranih agenata koje su finansirali Amerikanci i druge zapadne sile. Ova percepcija je karakteristična za njegov politički narativ, gde redovno kritikuje uticaj zapadnih zemalja na Srbiju.
Lider Srpske radikalne stranke (SRS) je na Kurir TV govorio o tim događajima sa posebnom žestinom. Njegove reči su oslikale njegovu duboku sumnju u legalnost i legitimitet vlasti koja je uspostavljena nakon pada Slobodana Miloševića. Prema njemu, mnogi su zaboravili na strahote koje su prethodile tom danu, uključujući nasilje i nesigurnost koje su bile prisutne u društvu.
Šešelj je nekada bio jedna od centralnih figura u srpskoj politik, ali su se njegovi politički putevi često preplićali s kontroverzama. Tokom 1990-ih godina, kada su se desile brojne krize na Balkanu, on je bio poznat po svojim nacionalističkim stavovima i agresivnoj retorici. Njegova stranka je često bila na meti kritika zbog ekstremnih pogleda koje je zastupala.
Događaji 5. oktobra 2000. godine su sa sobom doneli promene koje su radikalno preoblikovale politički pejzaž Srbije. U tom periodu, građani su se okupili kako bi izrazili nezadovoljstvo vlašću, što je rezultiralo masovnim protestima. Ova revolucija je direktno dovela do pada Miloševićeve vladavine, koju su mnogi smatrali autokratskom.
Šešelj se, međutim, ne slaže s tumačenjem ovih događaja kao borbe za demokratiju. On je insistirao da je značajan deo pokreta bio orkestriran od strane stranih sila koje su imale svoje interese u regionu. Njegove tvrdnje o „mafijaškoj revoluciji“ su često izazivale polemike, ali su i otkrivale duboke podele u percepciji srpske političke istorije. Mnogi njegovi pristalice veruju da je on jedini koji se hrabro suprotstavlja stranim pritiscima, dok su njegovi kritičari uvereni da njegova interpretacija služi samo za širenje nacionalizma.
Nakon pada Miloševića, Srbija je prošla kroz mnoge ekonomske i društvene reforme koje su imale za cilj približavanje Evropi. Međutim, proces je bio turbulentan i često je izazivao sumnje među građanima. Šešelj i njegovi sledbenici često su koristili ove nesigurnosti za širenje svojih stavova, prikazujući se kao „branitelji srpskog nacionalnog interesa“.
Takođe, lider SRS-a je u svojim izjavama često naglašavao sigurnosne aspekte i potrebu za jačanjem odbrane, posebno u svetlu regionalnih tenzija. Njegov poziv na naoružanje kao oblik zaštite oslikava duboku nesigurnost koja prevladava među određenim segmentima srpskog društva.
Društvo u Srbiji je i dalje podeljeno, sa urbanim i ruralnim sredinama koje često imaju različite poglede na političku i društvenu situaciju. Dok su neki spremni da podrže ideje radikalnih nacionalista, drugi se sve više okreću liberalnijim vrednostima i idejama evropske integracije.
Kako Srbija nastavlja da se suočava sa izazovima u političkom, ekonomskom i društvenom smislu, Šešelj i njegova retorika ostaju relevantni, iako kontroverzni. Događaji 5. oktobra ostaju predmet rasprava, a uticaj ovog trenutka na srpsku politiku i društvo još uvek se oseća.
