Muzičar Goran Bregović stavljen je na listu nepoželjnih osoba u Letoniji, što znači da će njegovi koncerti planirani za ovo leto biti otkazani. Ova odluka doneta je nakon što je letonski ministar unutrašnjih poslova izjavio da je Bregović zabranjen ulazak u zemlju jer je, prema njegovim rečima, pružao podršku agresiji na Ukrajinu i nastupao na događajima organizovanim na okupiranim teritorijama. Letonija snažno podržava Ukrajinu, a stavovi koje je umetnik iznosio smatraju se neprihvatljivim.
Služba državne bezbednosti Letonije istakla je da nastupi umetnika koji podržavaju rusku agresiju, poput Bregovića, nisu u skladu sa nacionalnom bezbednošću i mogu dovesti do povećanja etničkih tenzija. Ministarstvo unutrašnjih poslova i bezbednosne službe apelovali su na organizatore kulturnih događaja da pažljivo razmotre koga pozivaju, posebno umetnike koji su ranije nastupali na okupiranim područjima ili javno podržavali rusku invaziju.
U zvaničnom saopštenju navodi se da je Bregović 2014. godine više puta nastupao na Krimu, dolazeći iz Moskve, a prema tvrdnjama letonske strane, tada je javno izražavao podršku Rusiji. Takođe, na listi nepoželjnih osoba našla se i rusko-litvanska pevačica Kristina Orbakajte, koja je takođe nastupala na Krimu posle njegove aneksije 2014. godine i imala planirane koncerte u Letoniji.
Letonske vlasti posebno ističu izjavu koju je Bregović dao nakon koncerta u Sevastopolju 2015. godine. Tada je govorio o „veličini koja dolazi sa Istoka“ i rekao da je „Zapad uvek bio malo paranoičan prema Rusiji“. Ove izjave sada se smatraju otežavajućim okolnostima koje su doprinele odlukama letonskih vlasti.
Bregović je već ranije trpio posledice zbog svojih stavova. Na primer, 2023. godine, bio je sprečen da održi koncert u Moldaviji uprkos dolasku u Kišinjev, a 2015. godine mu je zabranjeno da nastupi na muzičkom festivalu u Poljskoj iz sličnih razloga.
U nedavnom intervjuu, govorio je o svojim stavovima prema Ukrajini i Rusiji, ističući tragična iskustva iz ratova u bivšoj Jugoslaviji. Bregović je izrazio zabrinutost za sudbine mnogih porodica u Ukrajini, koje su, prema njegovim rečima, verovatno pogođene slično kao i one u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih.
Ovo nije prvi put da umetnici iz regiona budu „kanselovani“ zbog stavova o rusko-ukrajinskom sukobu. Na primer, srpski glumac Miloš Biković se suočio sa sličnim problemima kada je izbačen iz treće sezone serije „White Lotus“ posle kampanje koju je pokrenulo ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova zbog navodne podrške ruskoj agresiji. Biković je bio razočaran tom odlukom.
Jedan od značajnih slučajeva je i režiser Emir Kusturica, koji je 2017. godine dobio zabranu ulaska u Ukrajinu nakon što je posetio Krim. Ovi događaji pokazuju kako se umetnici iz regiona suočavaju sa ozbiljnim posledicama zbog svojih javnih izjava i stavova o ratu u Ukrajini.
S obzirom na trenutnu situaciju, čini se da se pitanje umetničke slobode često sudara s nacionalnim interesima u svetlu globalne politike. Umetnici su pod sve većim pritiscima da se odrede oko kontroverznih pitanja, što dovodi do ozbiljnih posledica po njihove karijere. Ova situacija izaziva ozbiljne rasprave o tome u kojoj meri umetnici treba da budu odgovorni za svoje javne izjave i stavove, posebno u svetlu sukoba koji pogađa čitave narode.
U zaključku, slučaj Gorana Bregovića u Letoniji predstavlja širu sliku prema kojoj se umetnici suočavaju sa izazovima sukoba koji nadmašuju granice njihovog stvaralaštva i profesionalnog delovanja. Pitanja identiteta, odgovornosti i umetničke slobode postaju sve složenija u savremenom društvu.
