Astronom Branko Simonović istakao je da je osnovni motiv u dugoj praksi letnjeg i zimskog računanja vremena bio ušteda energije. On dodaje da se u savremenom društvu gubi svrha te prakse zbog promena u načinu života i radnom vremenu. Prema njegovim rečima, ova praksa je prvobitno uvedena kako bi se maksimizovao deo obdanice u skladu sa radnim obavezama, ali su se uslovi drastično promenili od industrijalizacije.
Simonović je naglasio da savremene navike, poput produženog boravka uveče, dovode do povećane potrošnje električne energije. Umesto da štede energiju, ljudi često ostaju budni do kasno, što implicira suprotan efekat. On ističe da se potrošnja energije povećala, a smisao promene vremena se danas dovodi u pitanje.
Priča o letnjem i zimskom računanju vremena počela je još pre više decenija, a Simonović podseća da je Srbija bila poslednja zemlja koja je uvela ovu praksu 1983. godine. Od tada su se navike značajno promenile, a radno vreme je postalo fleksibilnije, sa velikim rasponom u satnici.
On ukazuje na to da su neki ljudi rani ustajali, dok drugi imaju radnu etiku koja uključuje kasniji početak dana. Kontradiktorne radne satnice otežavaju postizanje konsenzusa o optimalnom rešenju. Simonović naglašava da su kritični meseci novembar, decembar, januar i februar kada se čini da dan nikada ne svetli zbog kratkih sati svetlosti.
U vezi s tim, Simonović smatra da ni letnje ni zimsko računanje vremena nisu idealna rešenja. Umesto toga, on predlaže „treće rešenje“ koje bi imalo za cilj da ostanemo u osnovnoj srednjoevropskoj časovnoj zoni. Ovaj koncept obuhvata pomeranje radnog vremena umesto samog časovnika, što bi omogućilo bolje iskorišćavanje svetlosti tokom dana.
Pomeranje radnog vremena naglašava da nije neophodno menjati satove, već bi radne obaveze trebale biti prilagođene, što bi doprinelo efikasnijem korišćenju prirodne svetlosti. Simonović podseća da je pitanju promene aktu i važnosti dogovorene intervencije, naglašavajući da „sve u vezi sa vremenom je dogovorna stvar“.
Takođe, ističe da bi ovakva promena pomogla u ublažavanju problema sa bioritmom, koji često nastaju prilikom prelaska sa zimskog na letnje računanje vremena. On naglašava da je važna debata o ovim pitanjima, s obzirom na to da je Evropski parlament razmatrao ukidanje sezonskog menjanja vremena, ali je taj proces stao zbog pandemije COVID-19.
Na kraju, Simonović ukazuje na činjenicu da danas ljudi žive u svetu koji se znatno razlikuje od onog u kom je praksa letnjeg i zimskog računanja vremena uvedena. Mnoge promene u radnim i društvenim navikama dovode do potrebe za redefinisanjem kako ova praksa utiče na svakodnevni život. Prema njemu, neophodna je sveobuhvatna analiza koja bi uzela u obzir sve promene u načinu života kako bi se došlo do najboljeg rešenja za sve.
