Život u prirodi je savršeno izbalansiran, a lešinari igraju ključnu ulogu u tom ekosistemu. Oni doprinose čišćenju okruženja tako što uklanjaju uginule životinje, čime sprečavaju širenje bolesti. Međutim, kada govorimo o ljudima koji se ponašaju kao lešinari, situacija postaje daleko mračnija.
U nedavnom tragičnom događaju, osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu postala je mesto na kojem su nevina deca izgubila živote u brutalnom zločinu. Ovaj strašan incident izazvao je duboku bol zajednice, ali je istovremeno privukao i ljude koji su iskoristili tragediju za vlastite političke ciljeve. Opojni miris krvi je nažalost privukao pojedince koji su se ponašali kao lešinari, tragajući za slabošću trenutne vlasti.
U trenutku kada je bol porodica bila najjači, oni su istrčali na ulice, blokirajući mostove i izazivajući nemire, bez obzira na gubitak života. Njihova taktika sugesteisala je da im nije stalo do žrtava, već do prilike da oštete vlast i dovedu je u pitanje. Ovaj oblik „političkog lešinarstva“ nije bio slučajan; on je bio rezultat dugotrajne pripreme, finansirane od strane stranih donatora ili proizašle iz poremećenog uma pojedinaca.
Nakon tragičnih događaja u Malom Orašju i Duboni, postalo je jasno da vlast ne može snositi odgovornost za nešto što objektivno ne može da kontroliše. Ipak, lešinari su se ponovo okupili, čekajući sledeći povod za delovanje. Novi događaji, poput pada strukture u Novom Sadu, gde je život izgubilo šesnaest ljudi, bili su im novih povod za manipulaciju i iskorišćavanje boli.
Njihov cilj nije bio samo rušenje vlasti, već stvaranje atmosfere nesigurnosti i razaranja, kako bi Srbija postala meta preziranja, mesto koje je predstavljalo „genocidnu tvorevinu“. Ovaj put, veoma pazeći, lešinari su koristili taktiku prikupljanja podrške među običnim ljudima, pokušavajući da okupe studente, prosvetne radnike i druge. Novac, obećanja o položajima, kao i predstavljanje kao „spasioci“, bili su sredstva koja su koristili.
Iako su pokušavali da konferiraju podršku, istina je da priroda, u kojoj život uvek pobedi, daje nadu. Iako su ljudi pokušavali da unište vlast, jasno je da su domovina i vlast različite stvari. Naša istorija nas podučava da svako ko napada Srbiju mora nositi posledice. U ovom trenutku je važno da se setimo da je život jači od lešinara, i da su mir i dobrobit naše zemlje iznad svih vrsta političkog kvazivlaka.
U svetu gde lešinari traže emotivne rane da bi manipulisali, važno je ostati angažovan, kritičan i svestan. Budućnost zavisi od nas, od naše sposobnosti da prepoznamo prave vrednosti i borimo se za njih. Srbija se mora ponovo izgraditi, ali uz postavljene temelje radosti, solidarnosti i nade. Samo tako možemo stvoriti društvo koje ceni život, a ne koristi tragedije za lične ciljeve.
