Odlazeci francuski premijer Sebastijan Lekorni razgovarao je telefonom sa liderom Republikanske stranke (LR) Brunom Retajoom, kako javlja televizija BFM. Njih dvojica su se dogovorili za sastanak, dok je Retajo bio taj koji je inicirao kontakt. Iako je planiran sastanak u rezidenciji premijera, poznatom kao Matinjon, Retajo je na kraju odbio da prisustvuje ovom okupljanju sutra ujutro.
Prema informacijama BFM-a, Lekorni planira da večeras primi troje ministara u ostavci kako bi razgovarali o važnim ekonomskim i socijalnim temama. Ova situacija dolazi nakon što je Lekorni podneo ostavku i izjavio da „uslovi više nisu ispunjeni“, izražavajući žaljenje zbog „partijskog apetita“ koji je doveo do njegovog povlačenja. Ova izjava se jasno odnosi na Retajoa, koji je prvo pristao na članstvo u vladi, a zatim se povukao, što je direktno uticalo na kolaps novog kabineta.
U ovoj političkoj krizi, predsednik Emanuel Makron se suočava s nekoliko ograničenih opcija. Prema izveštajima, on može da raspusti parlament, što predlaže ekstremne desničarske stranke, da podnese ostavku, kako zahteva krajnja levica, ili da imenuje novog premijera iz redova levice, što traže ekološke i socijalističke stranke. Ova situacija je dodatno pogoršana činjenicom da je Lekorni podneo ostavku samo nekoliko sati nakon što je predstavio sastav svog kabineta, čineći ovu administraciju najkraćom u modernoj francuskoj istoriji i produbljujući političku krizu u zemlji.
Lekorni se suočava s izazovima kako da osigura stabilnost u vladi dok se uključuje u rasprave koje se tiču ekonomskih i socijalnih pitanja. Njegov član kabineta je kratkotrajan, a povoljne reakcije na planirane reforme ostaju neizvesne s obzirom na trenutne napetosti u vladi. Retajo i njegov pritisak na Lekornija dodatno komplikuju situaciju, pojačavajući sumnje o sposobnosti trenutne vlasti da zadrži kontrolu nad političkom scenom.
Nakon što je Lekorni preuzeo funkciju premijera, suočio se s brojnim izazovima, a brzo povlačenje ukazuje na dublje strukturne probleme unutar vlade. Njegova odluka da podnese ostavku dolazi u trenutku kada francusko društvo želi hitne reforme, kako bi se suočilo s ekonomskim posledicama krize, uključujući inflaciju i rastuće troškove života. Građani traže odgovore i konkretne akcije, a nedavna destabilizacija vlade samo dodatno produbljuje frustracije među javnošću.
U kontekstu političkih neuspeha, Lekorni je bio na meti kritika kako od opozicije, tako i od sopstvenih političkih partnera. Njegove izjave sugeriraju da je osećao potrebu za konstruktivnijim pristupom, ali su njegova politika i strategije naišle na otpore unutar same skupštine. Takođe, odnosi sa liderima drugih stranaka su se pogoršali, čime se dodatno otežava postizanje političkog konsenzusa.
S obzirom na to da je francuska vlada suočena s masovnim izazovima, uključujući instabilnost u institucijama, budućnost Lekornijeve prethodne administracije ostaje neizvesna. Očekuje se da će se političke stranke sada fokusirati na razgovore o formiranju novog kabineta ili o održavanju vanrednih izbora, dok građani nastoje da dobiju jasne odgovore na svoja pitanja.
Ova situacija će sigurno imati dugoročne posledice po francusku politiku, a građani prate kako se događaji odvijaju. Lekorni, kao bivši premijer, ostavlja nasleđe koje će oblikovati političke tokove u Francuskoj u godinama koje dolaze. Preslagivanje snaga na političkoj sceni može dovesti do novih pristupa u vođenju zemlje, ali i do daljih previranja i nesigurnosti, s obzirom na to koliko je situacija već napeta.
