Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je upozorila na alarmantan porast otpornosti bakterija na antibiotike širom sveta. Lekari izražavaju zabrinutost da bi broj smrtnih slučajeva izazvan otpornošću na lekove mogao drastično da poraste u narednim godinama. Ova pojava predstavlja globalnu zdravstvenu krizu koju je potrebno hitno adresirati.
Prema najnovijim podacima, jedna od šest potvrđenih bakterijskih infekcija u 2023. godini pokazala je otpornost na antibiotike. U periodu između 2018. i 2023. godine, više od 40% antibiotika izgubilo je delotvornost protiv uobičajenih infekcija kao što su infekcije krvi, urinarnog trakta, creva i seksualno prenosivih bolesti. Ovaj trend je posebno zabrinjavajući u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde su zdravstveni sistemi slabije opremljeni.
Izveštaj SZO, koji se temelji na analizi više od 23 miliona slučajeva iz 104 zemlje, otkriva da je u jugoistočnoj Aziji i istočnom Mediteranu čak trećina infekcija otporna na lekove, dok u Africi otpornost dostiže nivo od jedne od pet infekcija. Ova situacija stvara ozbiljne posledice po javno zdravlje, jer bakterije razvijaju mehanizme otpornosti i postaju sve teže za lečenje.
Antimikrobna rezistencija postaje sve prisutnija, a samo u 2021. godini 7,7 miliona ljudi je umrlo od bakterijskih infekcija, uz procene da je otpornost na lekove doprinela oko milion smrtnih slučajeva. Zabrinjavajući su podaci o gram-negativnim bakterijama, kao što su Ešerihija koli i Klebsiella pneumoniae, koje izazivaju teške infekcije. Više od 40% sojeva Ešerihije koli i više od polovine Klebsiella pneumoniae više ne reaguje na često korišćene antibiotike, a u nekim delovima Afrike otpornost dostiže čak 70%.
Ove informacije ukazuju na to da se problem dodatno pogoršava, jer bakterije postaju otporne i na najsnažnije antibiotike kao što su karbapenemi i fluorokinoloni, koji se koriste u najsloženijim slučajevima lečenja. Uslovi su takvi da se efikasne opcije lečenja smanjuju, što predstavlja ozbiljnu pretnju za globalno zdravlje.
Stručnjaci ističu da se razvoj novih antibiotika ne može održavati korak sa pojavom otpornosti. U mnogim slučajevima, čak i kada su novi lekovi dostupni, oni ne dolaze do pacijenata kojima su najpotrebniji. Ako se trenutni trendovi nastave, prognozira se da bi broj smrtnih slučajeva povezanih sa antimikrobnom rezistencijom mogao da poraste za čak 70% do 2050. godine.
SZO napominje da svet ne uspeva da nadoknadi gubitak efikasnih lekova, a posledice se već osećaju u bolnicama širom planete. Iako je bilo upozorenja na prekomernu upotrebu antibiotika, to više nije dovoljno. Osim kontrole potrošnje antibiotika, ključno je ubrzati razvoj novih lekova i obezbediti njihovu racionalnu primenu.
Suštinski, borba protiv antimikrobne rezistencije zahteva jačanje sistema nadzora i dijagnostike, poboljšanje pristupa antibioticima uskog spektra, kao i implementaciju mera prevencije kroz poboljšanje higijenskih uslova, sanitarnu infrastrukturu i vakcinaciju. Ove mere su od suštinske važnosti za očuvanje javnog zdravlja i suzbijanje širenja ovih otpornosti koje postaju sve veći izazov za lekare širom sveta.
U svetlu ovih zabrinjavajućih vesti, neophodno je da vlade, zdravstvene ustanove i šira zajednica prepoznaju važnost zajedničkog delovanja u suzbijanju ovog globalnog problema. Треба да se ulaže u istraživanja, obrazovanje i prevenciju, kako bismo zajedno odgovorili na izazov koji nam donosi antimikrobna rezistencija.
