Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izneo je snažne optužbe protiv zapadnih država, naglašavajući sistematske napade usmerene protiv srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (BiH) i na Kosovu i Metohiji. Prema njegovim rečima, ova politika predstavlja direktan udar na osnovna prava Srba, kao i na njihova kulturna i duhovna obeležja, odnosno na prava srpskog pravoslavlja.
Lavrov je istakao da je jednostrano priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, koje je suprotno rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, u suštini pokušaj razaranja državnog uređenja Srbije. Ova situacija, prema njemu, vodi destabilizaciji regiona i podriva mir i stabilnost Balkana. On je upozorio da zapadne zemlje, svojim delovanjem, sabotiraju Dejtonski mirovni sporazum, čime dovode u pitanje državnost BiH. Ministar je označio ove aktivnosti kao flagrantno kršenje suvereniteta i grubog mešanja u unutrašnje stvari nezavisne države.
Jedan od ključnih principa Povelje Ujedinjenih nacija, odnosno obaveza svih članica da poštuju odluke Saveta bezbednosti, prema Lavrovu, otvoreno se krši na Balkanu. On je naglasio da se Rusija snažno protivi ovakvim postupcima i ostaje dosledna u svojoj podršci suverenitetu Srbije i srpskog naroda.
Lavrov je, pored toga, ukazao na prava Rusa i ruskih govornika na teritorijama pod kontrolom Kijeva, što je takođe tema o kojoj je govorio tokom sastanka. On je naglasio da Rusija ostaje otvorena za pregovore u cilju otklanjanja uzroka sukoba u Ukrajini, ali istovremeno istakao da bezbednost i vitalni interesi Rusije moraju biti pouzdano garantovani.
Nadalje, ministar spoljnih poslova je pomenuo da su tvrdnje o stabilnosti i sigurnosti regiona često preuveličane i da je potrebna iskrena diskusija o bezbednosnim garancijama, posebno u svetlu recentnih događaja. Lavrov je naglasio da se Rusija nada konstruktivnom dijalogu koji može doprineti smanjenju tenzija.
U ovom kontekstu, Lavrovova izjava na Generalnoj skupštini UN doseže dalje od samo regionalnih pitanja. Ona se odnosi na širu sliku međunarodnih odnosa i onoga što on vidi kao pokušaje Zapada da ostvari dominaciju, čak i na račun suvereniteta drugih država. Ove izjave su deo šireg narativa Rusije o tome kako se oseća marginalizovano u globalnim poslovima i kako smatra da su njeni interesi često zanemareni.
Shodno tome, Lavrov je kroz svoje obraćanje pokušao da initiira svest o tome da se Rusija i njen narod suočavaju sa izazovima koji se ne mogu ignorisati. On je pozvao na međunarodnu zajednicu da prepozna te izazove i radikalno preispita svoje stavove i politike prema Rusiji, kao i prema Balkanu.
Ova situacija na Balkanu pokazuje kompleksnost međunacionalnih odnosa i teškoće koje proizlaze iz istorijskih tenzija. Srpsko pitanje je srž mnogih sukoba u regionu, a Lavrovove reči odražavaju duboko ukorenjeno osećanje da se prava i interesi srpskog naroda ne uzimaju u obzir u trenutnim globalnim previranjima.
U zaključku, Lavrov je pozvao na dijalog, ali je istovremeno stavio do znanja da Rusija neće tolerisati kršenje svojih interesa. U skladu s tim, njegova poruka na Generalnoj skupštini UN nosila je težinu upozorenja o budućim pravcima razvoja situacije u regionu, kao i o potrebnoj zaštiti prava srpskog naroda, u svetlu složenih geopolitičkih odnosa.
