Viktor Lazić, poznati srpski književnik, večeras je na promociji svoje nove knjige “Dobre duše Sudana” govorio o ovoj zemlji koja se smatra jednom od najstarijih civilizacija na svetu. U svojoj prezentaciji, Lazić je istakao da Sudan ima bogatu istoriju koja traje više od sedam hiljada godina, što ga čini jednim od ključeva za razumevanje ljudske civilizacije.
Lazić je naglasio da su ljudi u Sudanu „večiti optimisti“, uprkos teškoj situaciji u kojoj se nalaze. Izjavio je da je pisanje putopisa bio njegov način da ispravi istorijske i savremene nepravde koje su zadesile ovu zemlju. Njegova knjiga nije samo putopis već i poziv na akciju, kako bi svet obratio pažnju na zlostavljanja i probleme s kojima se Sudanci suočavaju.
On je posebno ukazao na trenutnu humanitarnu krizu koja se događa u Sudanu, opisujući je kao najveću posle Drugog svetskog rata. Ova kriza, prema njegovim rečima, uključuje više od 20 miliona ljudi koji su prinuđeni da napuste svoje domove, od čega je oko tri miliona dece. Lazić je ukazao na to da se o ovom problemu malo govori u medijima, i da je potrebno da se podigne svest i humanitarna pomoć za ovaj narod.
Promocija knjige održana je u knjižari Delfi u beogradskom Studentskom kulturnom centru, a okupljeni su imali prilike da čuju i o specifičnostima sudanske kulture, običaja i tradicija. Kroz svoje putovanje, Lazić je stekao dublje razumevanje mentaliteta ljudi u Sudanu i toga kako oni uspevaju da zadrže optimizam u teškim vremenima.
Fokusirajući se na kulturnu baštinu, Lazić je dodao da Sudan ima bogatu i raznovrsnu kulturu, koja je često zanemarena u globalnim diskusijama. Istakao je da je važno istražiti i predstaviti tu bogatstvo kroz prizmu ljudskih priča i iskustava koje se često gube u velikim narativima o krizi i sukobima.
Prema Laziću, njegovo delo nije samo izveštaj o tragedijama koje se odvijaju u toj zemlji, već i sredstvo kojim nastoji uzdići glas onih koji su često prećutani i zaboravljeni. U knjizi, on se trudi da predstavi široku sliku sudanske stvarnosti, uključujući i pozitivne aspekte i snagu naroda koji se bori da opstane.
Štaviše, knjiga “Dobre duše Sudana” je i njegov lični doprinos razumevanju globalnih humanitarnih problema, kao i podsticaj drugima da se uključe i informišu o situacijama koje nisu uvek prisutne u vestima. Njegov pristup je da pisanje i umetnost mogu delovati kao moćni alati za promenu, podstičući empatiju i razumevanje među ljudima širom sveta.
Na kraju, Lazić je apelovao na sve prisutne da se ne okrenu glavu od sudbine ljudi u Sudanu, već da postanu svesni njihovih borbi i izazova. Njegovo delo je, kako je rekao, poziv na istraživanje i razumevanje, sa nadom da će njegovi čitaoci postati ambasadori i promotori sudanske kulture i ljudskih prava. Njegova poruka ostaje jasna: uprkos patnjama i borbama, ljudska duša je sposobna za neverovatnu snagu, optimizam i otpor.
