Aljbin Kurti se suočava s važnim trenutkom danas, jer ističe rok za formiranje nove vlade u Prištini, postavljen od strane Ustavnog suda. Nakon 52 neuspešna pokušaja, Skupština je prinuđena da izabere predsednika parlamenta kako bi formirala vlast. U suprotnom, od 27. jula do 8. avgusta, parlament neće moći donositi odluke zbog privremenih mera koje je uveo Ustavni sud.
U poslednjih nekoliko meseci, Kurti i njegov pokret „Samoopredeljenje“ predložili su Aljbuljenu Hadžiju za predsednicu skupštine, ali su se suočili s protivljenjem opozicije. Bez zajedničkog kandidata, proces izbora predsednika se otegao, što je izazvalo zabrinutost kod međunarodnih predstavnika koji su prisustvovali sednicama.
Ustavni sud je nedavno intervenisao, postavljajući krajnji rok za izbor predsednika, nakon što skupština nije imala zakonski rok za ovo pitanje ranije. Ako do izbora ne dođe, Priština će se suočiti sa velikim pravnim i političkim problemima, jer će ostati bez parlamentarne većine. Potrebno je naglasiti da Ustavni sud, prema analitičarima, ne može jednostavno oduzimati mandate poslanicima, jer bi to predstavljalo kršenje volje građana.
Ehat Miftaraj, analitičar iz Kosovskog instituta za pravdu, naglašava da se očekuje da će Ustavni sud pronaći alternativna rešenja, ali neće imati ovlašćenje da raspusti Skupštinu bez sudske odluke. Smatra se da bi trenutno rešenje bilo da Kurti predloži kandidata koji bi mogao dobiti podršku i opozicije, što do sada nije učinjeno.
Analitičari predviđaju tri moguća scenarija. Prvi scenario uključuje izbor predsednika skupštine i formiranje vlasti, dok drugi podrazumeva da skupština ne donese odluku, što bi dovelo do perioda nepodesnosti za donošenje odluka. Treći mogućnost je da Ustavni sud odluči o raspuštanju skupštine i raspisivanju novih izbora.
Diplomata Zoran Milivojević ističe da trenutna situacija ukazuje na to da ni Kurti ni opozicija ne menjaju svoje stavove, a očigledno se kreće ka novim izborima. On sugeriše da će strani faktor, a ne Ustavni sud, biti ključan u odlučivanju o ovoj krizi, jer će Zapad, ako želi da se kriza reši, pritisnuti institucije da brzo deluju.
Ambasador Nemačke u Prištini, Jorn Rode, izrazio je zabrinutost zbog trenutne situacije, naglašavajući da su građani iznevereni zbog dugih perioda bez formiranja vlasti nakon izbora, koji su održani u februaru. On je kritikovao privremenu meru Ustavnog suda kao „crveni karton“, jer ona suspenduje rad parlamenta i doprinosi političkoj nestabilnosti.
U međuvremenu, britanski ambasador Džonatan Hargrivs takođe je pozvao kosovske političare da nađu rešenje kako bi se izbeglo pogoršanje situacije, ukazujući na to da građani gube političko predstavljanje i mogućnost donošenja ključnih odluka. Ukoliko se kriza ne reši, Kosovo bi moglo ući u „nepoznatu teritoriju“.
Sve u svemu, trenutna situacija u Prištini izaziva zabrinutost kako u domaćim, tako i u međunarodnim krugovima. Prava pitanja koja se postavljaju su: Da li će Kurti uspeti da formira vlast? Hoće li Zapad imati ulogu u rešenju krize? U svakom slučaju, posledice ovih odluka će imati dugoročni uticaj na političku ulogu Kosova i njegovih institucija.
