Vlasti nepriznatog Kosova dozvoljavaju provokacije protiv srpskih svetinja na teritoriji pokrajine, a portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, istaknula je da tako nastoje da prekroje istoriju.
Zaharova je ukazala na učestale napade privremenih institucija u Prištini na srpske svetinje koje se nalaze na Kosovu i Metohiji. Ona smatra da su provokacije postale sistemske i odražavaju politiku pokrajinskih „vlasti“ čiji je cilj isterivanje pravoslavnog stanovništva i stvaranje „etnički čiste albanske“ teritorije.
Pored toga, Zaharova je istaknula da današnja Priština i briga o spomenicima – nespojivi pojmovi. Ona je ocenila da je progon pravoslavlja u južnoj srpskoj pokrajini deo nacionalističkog kursa Aljbina Kurtija, pristalice ‘velikoalbanske ideologije’.
U poslednjih nekoliko meseci dogodio se niz incidenata koji su imali veliki odjek, poput upada u crkvu u selu Rakitnica, proglašavanje srpske crkve u mestu Gornje Vinarce za katoličku, skrnavljenja pravoslavnog groblja u Kosovskoj Mitrovici. Sve to potvrđuje varvarsku prirodu režima takozvanog ‘premijera’ Aljbina Kurtija, čiji je cilj da izbriše tragove života Srba u pokrajini i da albanizuje sve ono što je vekovima oblikovalo njihov identitet.
Zaharova je istakla da je neophodna efikasna reakcija međunarodne zajednice na zločinačku politiku kosovskih „vlasti“ koje faktički sprovode nezvanične etničke čistke Srba, uništavajući stabilnosti i bezbednost balkanskog regiona. Po njenim rečima, ako Zapad ne prestane da povlađuje Prištini, eskalacija krize može biti nepovratan proces.
Vlasti nepriznatog Kosova dozvoljavaju provokacije protiv srpskih svetinja na teritoriji pokrajine i tako nastoje da prekroje istoriju, saopštila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Nažalost, provokacije protiv srpskih svetinja postale su učestale, a portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije ukazala je da su one postale sistemske i da odražavaju velike razmere politike pokrajinskih „vlasti“ čiji je cilj isterivanje pravoslavnog stanovništva i stvaranje „etnički čiste albanske“ teritorije.
Mnogi incidenti imali su veliki odjek, poput upada u crkvu u selu Rakitnica, proglašavanje srpske crkve u mestu Gornje Vinarce za katoličku, skrnavljenje pravoslavnog groblja u Kosovskoj Mitrovici. Sve to potvrđuje varvarsku prirodu režima takozvanog ‘premijera’ Aljbina Kurtija, koji ima za cilj da izbriše tragove života Srba u pokrajini i da albanizuje sve ono što je vekovima oblikovalo njihov identitet.
Zaključak je da je neophodna efikasna reakcija međunarodne zajednice na zločinačku politiku kosovskih „vlasti“ koje faktički sprovode nezvanične etničke čistke Srba, uništavajući stabilnosti i bezbednost balkanskog regiona. Ako se Zapad ne zaustavi, eskalacija krize može biti nepovratan proces.
