Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nedavno je izneo oštru kritiku prema premijeru privremenih prištinskih institucija, Aljbinu Kurtiju, u vezi sa nabavkom oružanih sistema. Petković je istakao da se ova nabavka ne vrši u cilju demokratije ili bezbednosti, već da služi kao sredstvo zastrašivanja i pretnje. Njegove izjave usledile su kao reakcija na komentare predsednice privremenih institucija u Prištini, Vjose Osmani, koja je brani tursku isporuku dronova, tvrdeći da Turska pomaže „Kosovu“ da odbrani mir.
Osmani je na društvenim mrežama naglasila da je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, „bestidno napao“ Tursku, zemlju koja navodno pomaže u očuvanju mira, dok su turski dronovi nameravani kao sredstvo bezbednosti. U ovom kontekstu, Petković ističe da je „agresija jedina politika“ koju su u stalnom kontinuitetu primenili separatisti na Kosovu i Metohiji.
Aleksandar Vučić je takođe osudio novo naoružavanje prištinskih vlasti od strane Turske, izražavajući užas nad ponašanjem Turske i njenim kršenjem Povelje UN i Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1244. On je naglasio da Turska ne teži stabilnosti na Balkanu, već da teži obnovi Otomanske imperije, što predstavlja jasnu pretnju po srpske interese i regionalnu stabilnost.
U Prištini je potvrđeno da su stigli FPV dronovi „skydagger“, koji su poručeni iz Turske, a premijer Kurti je naveo da je u pitanju „hiljade dronova“. Pored ovih dronova, Priština je prethodno nabavila i turske dronove TB2 „Bajraktar“ kao i američke dronove „Puma“. Tako se stvorila slika o jačanju vojnog kapaciteta privremenih institucija u Prištini, što dodatno podiže tenzije u regionu.
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR (Međunarodne snage na Kosovu) je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji. Ova rezolucija je predviđala demilitarizaciju tzv. OVK (Oslobodilačka vojska Kosova) i drugih naoružanih grupa. Međutim, u 2009. godini, Priština je formirala tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) izranjajući iz Kosovskog zaštitnog korpusa, a 2018. godine, bez prisustva srpskih predstavnika, usvojila je zakon o transformaciji KBS u vojsku.
Ovako brzo naoružavanje i razvijanje vojnog kapaciteta privremenih institucija u Prištini može se posmatrati kao direktna pretnja sigurnosti u regionu. Petković takođe ističe da su odluke donete u Prištini u suprotnosti sa međunarodnim pravom i prethodnim dogovorima, što može dovesti do daljih tenzija i sukoba.
S obzirom na sve ove informacije, jasno je da situacija na Kosovu i Metohiji postaje sve komplikovanija. Dok privremene institucije nastavljaju sa jačanjem vojnog potencijala uz pomoć stranih partnera, poput Turske, Srbija mora da reaguje i preduzme mere zaštite svojih interesa i građana. Petković veruje da bi svaka dalja eskalacija mogla imati ozbiljne posledice ne samo za srpsku zajednicu na Kosovu, već i za celokupnu stabilnost Balkana.
Društvena mreža je postala platforma za razmenu mišljenja o ovim pitanjima, pri čemu se očekuje da će i dalje biti teme koje privlače pažnju medija i javnosti. U ovom kontekstu, važno je prati razvoj događaja i učiniti sve da se pronađe mirno rešenje kroz dijalog i saradnju. Samo kroz takvo pristup, region može prevazići trenutne tenzije i izgraditi održivu budućnost za sve svoje građane.
