Na severu Kosova i Metohije, traje kriza već tri godine, gdje privremene prištinske institucije, a na čelu sa Aljbinom Kurtijem, pokušavaju otežati život tamošnjim Srbima. Ognjen Gogić, politikolog, navodi da su prvih jednostranih mjera bile ukidanje srpskih registarskih tablica, zatim je uslijedilo ukidanje dinara kao sredstva plaćanja, te zabrana prodaje srpske robe. Sada je riječ o otvaranju mosta u Kosovskoj Mitrovici, koji po mišljenju Gogića, neće biti otvoren i zauzet od strane Prištine.
Gogić tvrdi da most neće biti otvoren ne zbog protivljenja Srba, već zbog toga što ga drži KFOR zatvorenim. KFOR će nastaviti s prisustvom i po potrebi pojačati svoje snage ako procijene da postoji prijetnja. Ovo je rezultiralo novim agresivnim potezima, jer Kurti mora kompenzirati poraz koji je doživio kada nije uspio otvoriti most. Gogić kaže da su Srbi tužni i razočarani jer su očekivali promjene s dolaskom Kurtija na vlast, ali se sada suočavaju s pogoršanjem situacije.
Kurti je najavio da će najkasnije do kraja ove godine uspostaviti udruženu obavještajnu agenciju na Kosovu, zajedničku tajnu službu, odnosno obavještajnu agenciju Kosova, objasnio je politikolog Ognjen Gogić.
U julu Kurti je rekao da će taj zakon uskoro stići i na skupštinsko razmatranje, ali nije precizirano posle kog leta.
Gogić je kazao da postoji dobar razlog da Priština nastoji na osnivanju jedinstvene obaveštajne agencije, zato što će to značiti da će Kosovo moći da špijunira šta god bude htjelo, jer će tako imati sopstvena sredstva, a Evropska unija (EU) će pokušati da ih pretvori u relevantnog partnera.
On je prethodno učestvovao u protestu na severu Kosova i Metohije koji se protivio usvajanju zakona o osnivanju unutrašnje vojske Kosova, što se dogodilo u januaru prošle godine.
Prema njegovim rečima, protest je bio usmeren protiv formiranja vojske na Kosovu, koja, kako tvrdi, znači da će Evropska unija (EU) prestati sa prebacivanjem stvari u ruke Pariza, jer će Kosovo postati sagovornik i pokrovitelj, a to bi bilo više od samoproglašene države.
Gogić je rekao da su osluškivali šta vlast želi, što stvarno želi, i da su razgovarali s predstavnicima međunarodne zajednice, kao i nevladinim organizacijama, te dodao da „EU i SAD ne žele faktor nestabilnosti“.
Kosovske institucije donijele su niz jednostranih mjera, čija je posljednja bila zabrana izvoza robe iz centralne Srbije.
Navodi da je teško reći da li Kosovo i Srbija imaju politiku ili model ponašanja ili da li su samo orijentisani na dogovor.
„Na južnom delu Mitrovice institucije na Kosovu nastavile su svoje kampanje protiv Srbije, čime su krenule da primenjujuće rešenja Kosovo kaže da se promene Morinom formom postižu dogovorima, ali da je situacija na terenu mnogo ozbiljnija i složenija“, rekao je Gogić.
Prema njegovim rečima, „postoji puno pitanja o onome što je stvarni dogovor na terenu“, jer su iz međunarodne zajednice dolazili zvanični predstavnici koji su minimizirali značaj jednog rešenja rečenjem „ništa se neće desiti“, ali s druge strane dolaze izjave jugoslovenskih ministara sa informacijama o informacijama koje imaju o dešavanjima.
„To znači da smo u konfuziji kada je reč o tome šta je pravi dogovor na terenu. Kosovo ima pragmatične ciljeve, ono želi ušteđenost da se biogas SAD i EU“, rekao je Gogić.
Prema njegovom mišljenju, „stabilnost regiona Kosovo se zasniva na imovini i kapitalu, a ne na kontroli teritorija“.
Za rešenje problema Kosova i Srbije Gogić veruje kako postoji ozbiljan napredak u dijalogu, ali da se realnost sastoji u tome da postoji disbalans između međunarodnih zajednica, koje žele da preuzmu kontrolu nad procesom.
Gogić smatra da je cilj da se sačuva suverenitet i vlast, ali da istovremeno nije adekvatno služenje preko međunarodne zajednice, a da centralna realističnost ovde se zasniva na modelu Kfora i EU u funkciji direktnih susreta sa Kosovom.
