Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da kretanje evra prema američkom dolaru na međunarodnom tržištu ne utiče direktno na kurs dinara prema evru, koji je referentna valuta na domaćem deviznom tržištu. Prema njenim rečima, kurs dinara prema evru formira se na osnovu ponude i tražnje za evrom koje dolaze od klijenata banaka, fizičkih i pravnih lica u Srbiji. Taj kurs se smatra zvaničnim i utvrđuje se na osnovu podataka o transakcijama na međubankarskom tržištu.
Tabaković je osvrnula na trenutnu situaciju kada bi evro mogao biti pod pritiskom zbog američkih carina na robu iz Evropske unije. Ona je naglasila da odnos evra i dolara više utiče na zvanični srednji kurs dinara prema dolaru, nego prema evru. U istom kontekstu, guvernerka je spomenula sveobuhvatne uticaje koje globalni događaji, kao što su geopolitičke krize ili odluke centralnih banaka, imaju na ponudu i tražnju za evrom na domaćem tržištu.
Prilikom objašnjavanja funkcije Narodne banke Srbije (NBS), Tabaković je naglasila da centralna banka može reagovati na tržišne fluktuacije kupovinom ili prodajom evra. Ove aktivnosti se sprovode kako bi se održala stabilnost deviznog kursa, što je ključno za celokupnu makroekonomsku stabilnost Srbije.
U intervjuu je takođe bilo reči o fenomenu poznatom kao „čipflacija“ (cheapflation), koja označava situaciju kada cene jeftinijih brendova rastu brže nego cene skupljih tokom inflacije. Tabaković je objasnila da je NBS testirala prisutnost čipflacije u Srbiji na primeru 58 proizvoda iz kategorija prerađene hrane i pića, od mlečnih proizvoda do konditorskih. Prema njenim rečima, ova pojava može imati značajan uticaj, naročito na domaćinstva sa nižim prihodima, jer raste cena osnovnih potrepština.
Ona je istakla da su cene hrane su takođe pod povećanjem, a efekat čipflacije može doprinijeti stvaranju osećaja da je inflacija veća nego što pokazuje zvanična statistika. Taktika potrošača, koji biraju jeftinije brendove zbog rasta cena, dodatno komplikuje situaciju i može pogoršati inflaciona očekivanja, što je zabrinjavajuće za ekonomsku stabilnost.
Tabaković je odgovorila i na pitanje o trenutnim protestima studenata i njihovom mogućem uticaju na ekonomski rast. Istakla je da ovi protesti nisu uključeni u osnovne scenarije NBS za projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je priznala da postoji mogućnost da protesti utiču na poslovne aktivnosti i investicije. Do sada nisu zabeleženi značajni zastoji u industrijskoj proizvodnji, ali se može očekivati usporavanje stranih direktnih investicija.
Guvernerka je napomenula da će efekti protesta na BDP zavisiti od njihovog trvanja. U ovo vreme godine, može postojati potencijal za ubrzanje investicionih aktivnosti, što bi moglo nadoknaditi bilo kakve gubitke uzrokovane ranijim usporavanjima.
U zaključku, Jorgovanka Tabaković je naglasila važnost pažljivog praćenja globalnih tržišnih kretanja i unutrašnjih ekonomskih faktora za očuvanje stabilnosti dinara i cele srpske ekonomije. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Srbija suočava s izazovima koji dolaze iz međunarodnog okruženja, uključujući ekonomske i političke rizike koji mogu dodatno uticati na domaće tržište i životni standard građana.
