Zaposleni u televizijama N1 i NovaS obratili su se predsednici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen, izražavajući zabrinutost zbog prodaje svojih medijskih kuća. Ova situacija je izazvala široku raspravu o slobodi medija u Srbiji, kao i o nezavisnosti novinarstva u regionu. U pismu se ukazuje na to da prodaja ovih medija može dovesti do pritiska na novinare i zaposlenike, a time i do smanjenja kvaliteta informacija koje ovdašnja javnost dobija.
U pismu, zaposleni tvrde da je prodaja N1 i NovaS, koje su bile poznate po svom kritičkom pristupu vlastima, veliki korak unazad za slobodu medija u Srbiji. Kako navode, ovakvi potezi odražavaju širi trend u kojem se slobodno novinarstvo guši, a nezavisne novinarske kuće stavljaju pod pritisak. Oni pozivaju evropske institucije da obrate više pažnje na razvoj slobodnih i nezavisnih medija u Srbiji kao ključno pitanje za demokratiju u zemlji.
Istovremeno, reagovali su i brojne organizacije za ljudska prava i slobodu medija, naglašavajući da je ova prodaja dodatno zalila sumnju u namere novih vlasnika. U deklaracijama se ističe da je slabija sloboda medija direktno povezana sa širim problemima demokratije u Srbiji. Ovo je naročito važno imajući u vidu da su N1 i NovaS dugogodišnje bile novine koje su izveštavale o korupciji, zloupotrebama vlasti i drugim relevantnim pitanjima koja se tiču građana.
Štoviše, radnici su izrazili strah od mogućih promena u uređivačkoj politici, koje bi mogle doći s novim vlasnicima. Često se u medijima čuje da su visoke svote novca i interesi vlasnika u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima novinarstva. U ovom kontekstu, zaposleni su naglasili kako je važno da se očuva autonomija novinarstva, koja je ključna za informisanost građana.
U proteklim godinama, medijska scenska slika u Srbiji je često bila na udaru kritike. Mnogi analitičari ističu da su mnogi novinari pod konstantnim pritiskom, a slobodni novinari i novinarske kuće suočavaju se sa pretnjama i napadima. U ovom okruženju, prodaja N1 i NovaS dodatno komplikuje situaciju i dovodi u pitanje sam postulat novinarstva – objektivno i nezavisno izveštavanje.
Podsećajući se na važne događaje iz prošlosti, treba napomenuti da su prošli pokušaji gušenja slobode medija rezultovali štrajkovima i protestima novinara, što ukazuje na to koliko je situacija ozbiljna. Zaposleni u N1 i NovaS veruju da evropske institucije moraju reagovati i podići svest o ovim problemima kako bi se stvorila atmosfera sigurnosti za rad novinara.
Kako bi se ojačale demokratske vrednosti, neophodno je osigurati da mediji budu slobodni i da se novinari mogu baviti svojim poslom bez straha od posledica. Zaposleni u ovim televizijama su pozvali na smenu u pristupu vlasnika prema novinarstvu, pozivajući se na etičke standarde i odgovornost prema javnosti. Njihov apel, upućen na najvišem nivou, predstavlja signal za međunarodne organizacije i institucije da se uključe u rešavanje problema slobode medija u Srbiji.
U tom svetlu, važno je da EU uzme u obzir i situaciju u Srbiji tokom procesa pristupanja. Prava novinara i sloboda medija treba da budu prioritet u pregovorima jer su ključni za stabilnost i napredak države. Obratiti se podršci i pomoći novinarima u Srbiji trebalo bi da postane važan deo strategije EU prema ovom regionu.
Na kraju, situacija u kojoj se nalaze zaposleni u N1 i NovaS predstavlja mikrokozmos šireg problema sa slobodom medija u Srbiji i regionu. Njihov apel za zaštitu novinarstva od komercijalnih interesa ili političkog pritiska ukazuje na potrebu za hitnim akcijama u zaštiti ovih temeljnih prava. Novinarstvo, kao čuvar demokratije, mora ostati slobodno i nezavisno kako bi moglo služiti interesima građana i doprinositi razvoju društva.
