Sam izlazak na centralni stadion „Filip Šatrije“ na Rolan Garosu u velikom finalu predstavljao je ogromno postignuće za Aleksandru Krunić, uprkos tome što je izgubila u tri seta od italijanskog para Erani – Paolini. U svom obraćanju, Krunićeva je istakla da su godine posvećene tenisu bile vredne, jer je konačno osvojila trofej sa Grend slema, što nije nešto što može da se pohvali svako.
Krunićeva je naglasila da je finale, bez obzira na to da li se radi o singlu, dublu ili miksu, posebna prilika. „To je finale i zadovoljna sam što sam stigla do njega. Ova iskustva će mi pomoći da se smirim, jer sada znam da imam uspešnu karijeru, iako je ona već bila uspešna i pre ovog trenutka,“ izjavila je. Ona je dodatno istakla da će i nakon ovog turnira njen fokus ostati na singlu, koji planira da igra još nekoliko godina.
Izuzetna snaga i upornost Krunićeve došle su do izražaja, posebno kada je napomenula da je sve ovo postigla povređena. „Igram s četiri i po prsta! Otkinula sam parče kosti s ligamentom pre mesec dana. Svakodnevno uzimam tablete protiv bolova, što pokazuje da mogu da se takmičim s najboljima i kada nisam sto posto spremna,“ priznaje ona. Ovaj put u Parizju ostavlja joj snažan utisak, posebno u svetlu njenih fizičkih prepreka.
„To je najveći utisak koji ću poneti odavde. Treba da prestanem da preispitujem svoje kvalitete, što nažalost dugo radim. Daj sve što možeš. To je često dovoljno, što je pokazao i ovaj turnir,“ poručila je Krunićeva, koja će, kako kaže, trebati još vremena da shvati sve što je postigla u Parizu.
Dok je gledala naslove u novinama koji su izveštavali o njenom plasmanu u Grend slem finale, osećala je kao da se radi o nekoj vrsti photoshopiranja, što često rade prijatelji u šali. „Pitala sam se da li je to realno, da li se ovo dešava meni ili nekome drugom,“ dodala je. Ipak, ona je ponosna što se sve ovo dogodilo u trenutku kada možda nije bila na vrhuncu svoje karijere.
Ovaj turnir jasan je pokazatelj Krunićeve snage i hrabrosti, a njen uspeh će sigurno inspirisati mnoge mlade teniserke da se bore uprkos preprekama. Aleksandra Krunić, poput mnogih sportista, pokazuje da je snaga uma i volje ključna u sportu, kao i u životu uopšte. Njena posvećenost i strast prema tenisu ostaju nepromenjene, čak i pred izazovima, a njen put na Rolan Garosu predstavlja simbol njenog truda i odlučnosti.
Pored svih izazova, Krunićeva napominje da je važno imati veru u sebe. „Sada znam da mogu da se nosim s najboljima, čak i kada nisam potpuno spremna,“ kaže ona. Ovaj povratak na teren i ostvaren rezultat mogu poslužiti kao motivacija za sve one koji se suočavaju s različitim preprekama u sportu i životu.
U svetlu svega što je postigla, Aleksandra Krunić ostaje skromna i fokusirana na budućnost. „Sada ću pokušati da iskoristim ovu energiju kao motivaciju za sledeće takmičenje,“ uzbuđeno izjavljuje. Njena strast prema tenisu i želja za pobedom ostaju netaknute, postavljajući temelje za uspešne nastupe u budućnosti.
Svojim izlaganjem, Krunićeva je pokazala da prava snaga dolazi ne samo iz fizičkih sposobnosti, već i iz mentalne otpornosti i vere u sebe. Ova iskustva će joj omogućiti da nastavi da ostvaruje svoje snove na terenu, inspirišući druge tokom svog putovanja.
